„Zapadni Balkan relativno je miran u poslednih deset godina, ali postojeći napori za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova mogli bi da stvore uslove za povratak političke nestabilnosti i etničkog nasilja u regionu“, navodi se u tekstu „Stratfora“.
„Stratfor“ ocenjuje da će jedna od najspornijih tema na predstojećim pregovorima Beograda i Prištine u Briselu 7. septembra biti formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), uz opasku da je ta ideja začeta 2013. godine, ali da je od tada malo toga postignuto.
Još jedna tema, moguće još spornija, biće razgovor o potencijalnoj „korekciji granica“ o kojoj su u proteklih nekoliko nedelja govorili i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski predsednik Hašim Tači, navodi se u tekstu.
Objašnjavajući šta bi tačno „korekcija granica“ mogla da znači, „Stratfor“ piše da je naširoko prihvaćeno da se radi o razmeni teritorija.
„Ideja razmene teritorija, koja bi načinila i Srbiju i Kosovo etnički homogenijima, razmatra se u akademskim i političkim krugovima još od devedesetih godina prošlog veka. Opozicione partije i političari sa obe strane osudili su takav predlog, koji bi mogao da dovede do jačanja etničkih nacionalista u drugim delovima Balkana… Ali u ovom trenutku nije jasno koje bi teritorije mogla da obuhvati korekcija granica o kojoj su pričali Vučić i Tači“, navodi se u tekstu.
„Stratfor“ ocenjuje da će obe strane pokušati da dobiju što više teritorije, a da naprave što manje ustupaka, prenosi Tanjug.
„Čak i ako dogovor bude postignut, komplikovani logistički, politički, ekonomski i etnički problemi učinili bi bilo kakvu veliku razmenu teritorija teško izvodljivom“, navodi se u tekstu.
Protivnici moguće razmene teritorija u pregovorima Beograda i Prištine brinu da bi takva razmena mogla da inspiriše slične promene granica u regionu, piše u tekstu.
Osvrćući se na međunarodni odgovor na situaciju, u tekstu „Stratfora“ se navodi da su zvaničnici Evropske unije bili oprezni kada su se izjašnjavali o ideji razmene teritorija, dok je krajem avgusta evropski komesar Johanes Han rekao da bi Brisel mogao da prihvati sporazum Beograda i Prištine, ali je upozorio da to „ne bi trebalo da služi kao plan za druge probleme“, misleći verovatno na Bosnu i Hercegovinu.
Sa druge strane, nemačka kancelarka Angela Merkel odmah je odbila ideju o korekciji granica, rekavši da je teritorijalni integritet zemalja Zapadnog Balkana „neprekršiv“.
Savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džon Bolton izjavio je da bi Bela kuća bila volja da prihvati razmenu teritorija, dok je Rusija saopštila da će zauzeti srpsku stranu u pregovorima.
Uzimajući sve to u obzir, „Stratfor“ navodi da će srpska diplomatija biti zauzeta u predstojećim nedeljama, jer će predsednik Vučić posetiti Kosovo 9. septembra, a potom se sastati sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom 15. septembra u Moskvi.
„Stratfor“ takođe smatra da je verovatno da će se Vučić sastati i sa predsednikom SAD Donaldom Trampom na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, koja se održava od 24. do 28. septembra.
„Podrška Bele kuće i Kremlja biće ključna za izlazak iz zastoja u pregovorima između Srbije i Kosova, pogotovo zbog toga što bi svaka teritorijalna razmena bila podložna glasanju pred Savetom bezbednosti UN“, zaključuje „Stratfor“.
