Radove na izgradnji tunela i vijadukta izvodi kompanija koju Pavlov vodi već dugi niz godina. Sa njim razgovaramo o aktuelnim poslovima i prioritetnim planovima.
Kakvi su projekti „RŽD Internešenala“ na svetskom nivou, a kakvi su namenjeni za Srbiju?
— Odmah ću vam odgovoriti da to ne delim. Ne odvajam projekte koji su na svetskom nivou, a koji su za Srbiju. Ali mogu da kažem da je srpski projekat najvažniji za nas. Radimo mi i u drugim zemljama poput Irana, Vijetnama, Kube, Jermenije, Mongolije, a sad razmatramo i Brazil. „RŽD Internešenel“ posluje u 43 zemlje sveta, ali ste nam vi prioritet. Radimo na projektu koji se nalazi na pruzi Beograd—Budimpešta, deonicu Stara Pazova—Novi Sad, ali imamo i nove projekte u perspektivi. To je projekat dispečerskog centra, zatim razvoj projekta koji se tiče održavanja infrastrukture „Železnice Srbije“, na kome radimo zajedno sa srpskim železničarima. U planu je čitav razvoj pruge za brzine 200 km/č koji predstavlja nov nivo u železničkom saobraćaju, a do tog nivoa treba stići. Mi smo to u Rusiji već uradili i znamo da taj proces nije lak. Svesni smo da tokom tog procesa može doći do poteškoća i grešaka. Svesrdno ćemo pružiti svu moguću podršku srpskim kolegama kako bi oni kroz taj proces prošli što je moguće brže i lakše.
Imate li neki vremenski okvir do kada bi Srbija mogla da dobije dispečerski centar, recimo poput onog u Rostovu na Donu, koji su posetili predstavnici „Infrastruktura železnica Srbije“?
— Danas smo razgovarali sa ministarkom Zoranom Mihajlović i ona nam je zadala zadatak da do kraja ove godine treba da imamo priprljemen ugovor.
Kada bi to moglo da se realizuje u Srbiji?
— Tokom 2019-2020. Postoje sve osnove da kažemo da već 2020. godine možemo očekivati da će u Srbija imati novi dispečerski centar.
Koja je vrednost tog posla?
— Diskutovaćemo još o tom pitanju zajedno sa svojim partnerima iz „Železnica Srbije“. Oni će, kao što su bili u Rusiji i pogledali dispečerski centar, otići i u Austriju i u Francusku i pogledati kako to izgleda tamo, a zatim će pripremiti zahtev. Sada ne mogu ništa da kažem, zato što još nemamo taj tehnički zahtev. Jedino što mogu da garantujem je da će to biti jeftinije nego kod naših evropskih partnera, kao što je i gradilište kojim rukovodimo ovde. Na svakom gradilištu štedimo novac da bismo, između ostalog, i ulagali u renoviranje učionica koje se nalaze u školama na trasi koje gradi „RŽD Internešenel“.
Da li na poslovanje „RŽD Internešenela“ na bilo koji način utiču sankcije Ruskoj Federaciji koje primenjuju evropske zemlje i Amerika?
— Postoje određene prepreke, ali železnica je mirna struktura, mirna profesija. Mi se ne bavimo niti nas se tiču bilo kakva ratna dejstva. Mi spajamo zemlje, gradove, ljude. Da, sankcije postoje, ali prepreke nisu kritične. U celini, sankcije su loše. Navešću vam poslednji kontraprimer saradnje. Španska kompanija koja je izvodila radove u Srbiji nije stigla da izvede sve te radove na vreme i angažovali su nas. Mi smo, između ostalog, dobili najvišu moguću ocenu uključujući i od predsednika, Srbije koji se vrlo pozitivno izrazio o našem projektu.
