Sa profesorom Jerotićem, Gajšek je ostvario profesionalnu saradnju koja je vremenom prerasla u duboko prijateljstvo. Njihovo zajedničko putovanje počelo je u jednoj od prvih emisija čuvenog serijala „Agape“, u kojoj je Jerotić govorio o učenju Svetog Isaka Sirina u našem vremenu, temi koja je bila i jedan od njegovih naslova iz oblasti psihologije.
Gajšek za Sputnjik kaže da će Vladetu Jerotića pamtiti po samo jednoj osobini koja je dobijala razne oblike — najuzvišenijoj ljubavi, koju je uspeo da dostigne. Ta ljubav se ovaplotila u mudrosti, duhovnosti, intelektu, altruizmu, u bezbrojnim dobrim delima koja je ćutke radio pod geslom, što uradi desnica, da ne zna levica, kaže Gajšek.
„Pamtiću ga po prosvetiteljskom nadahnuću koje je bilo vanserijsko. Godinama pravim anketu među intelektualcima, akademicima, da li oni poznaju neku ličnost koja je bila tog intelektualnog gabarita, tog prosvetiteljskog nadahnuća. Svi mi govore da takvog nismo imali ni u bližoj ni u daljoj prošlosti. Zato ga stavljam u red najznačajnijih srpskih prosvetitelja. Jer kako drugačije da procenite jedan takav misionarski život u čijoj agendi preko pedeset godina nema slobodnog dana“, ocenjuje Gajšek.
Dodaje da je Jerotić svaki dan koristio za stvaralaštvo. Iza njega su brojni naslovi, emisije, ali i prosvetiteljstvo koje je širio u direktnom kontaktu s ljudima, na brojnim promocijama, tribinama. S velikom ljubavlju i strpljenjem slušao je svakoga ko bi mu se obratio za pomoć ili ko bi samo bio radoznao, kaže naš sagovornik.
„Vraćajući se iz Zagreba, gde smo snimali božićnu emisiju kod mitropolita Porfirija, sedimo na beogradskom aerodromu i čekamo kofere. Rekao sam mu: ’Nikada vas nisam pitao odakle vam snaga za sve to‘, a on kaže: ’Pa pobogu, Aleksandre, kako vi kao hrišćanin možete tako nešto da me pitate?! Što više dajete, više primate. Što više energije ulažete u to, ona se isto tako i obnavlja, to su jednostavni zakoni‘“, priseća se Aleksandar Gajšek.
Kaže da su profesora često pitali kako uspeva da u poznim godinama ostane vitalan. Zasluge je pripisivao genetici, (njegov otac Momčilo živeo je 92 godine), božijoj milosti, ali i ličnom trudu. Bila je to matrica za svakog od nas da moramo da shvatimo da imamo neke talente, jedan ili pet, nije važno, ali da ih treba razvijati upravo tim ličnim trudom, kaže najbliži saradnik Vladete Jerotića.
„Svakog dana učio je deset novih stranih reči, ako ih nije zapamtio, obnavljao bi, pa učio novih deset. Učio je poeziju napamet. Svakog dana imao je mentalnu i duhovnu gimnastiku, kao što je praktikovao i ovu fizičku, kao mlad bio je odličan sportista, kasnije je kao planinar decenijama razvijao i svoje telo“, dodaje Gajšek.
Na kraju razgovora za Sputnjik, Gajšek kaže da je Jerotić govoreći na ovu temu uvek bio duhovit, te da je priča o ljudskim potencijalima, misteriji ljudskog mozga, bila jedna od njegovih omiljenih tema.
„Govorio je: ’Eto, u našem mozgu ima ne znam koliko milijardi neurona, ali ti silni neuroni traže da se bavimo njima, a ne da zakržljamo. Ne znam samo kako su ih izbrojali‘. On se svakog dana bavio svojim neuronima, svojim duhom.“
Proslavljajući jednu od godišnjica uspešnog serijala „Agape“, koji je u široj javnosti posle decenija ćutanja otvorio važne teme, Jerotić je izrazio nadu da će, ako je samo neko zrno verodostojnog prosvetiteljskog duha koji je strujao kroz emisije pao na plodno tlo, prosvetljenost u našem narodu biti bar malo povećana. Gajšek u to ne sumnja.
Lekoviti napitak duhovnosti, kako je Jerotić nazivao sadržaj koji su zajedno nudili gledaocima, ostaje i nakon što se njegov saradnik preselio na mesto koje je izvor ljubavi koju je širio.
