Autor članka podsetio je da je poluostrvo dugo vremena bilo u sastavu Rusije.
„Njega su osvojili od Turske pre više od dva veka i on je ostao ruski u Sovjetskom Savezu do 1954. godine“, piše Bendou.
Kolumnista naglašava da većinu stanovništva Krima čine Rusi koji su želeli da se ponovo ujedine sa Rusijom. Vraćanje poluostrva Kijevu bez saglasnosti njegovih stanovnika bilo bi pogrešno, smatra novinar.
Bendou je takođe skrenuo pažnju na reči novinara „Vašington posta“, Kristijana Kerila, da „Krim pripada Ukrajini“.
„Ne, on pripada stanovnicima Krima“, uveren je kolumnista.
Autor materijala smatra da su oni koji danas naseljavaju Krim Rusi i trebalo bi da imaju pravo veta o pitanju vraćanja u sastav Ukrajine.
„Oni se ne mogu prebacivati tamo-vamo kao kilo pšenice“, ističe Bendou.
„Nešenal interest“ piše da na Zapadu mnogi i dalje insistiraju na tome da je poluostrvo ukrajinsko, očekujući ustupak Moskve. Bendou smatra da ovaj scenario verovatno neće biti realizovan.
„Danas Kijev nema nikakve šanse da povrati kontrolu nad Krimom“, konstatuje autor članka.
Prema njegovom mišljenju, ovu teritoriju „neće vratiti ni Putin ni njegovi naslednici“.
„Čak i Putinovi kritičari priznaju da je Krim zauvek ušao u sastav Rusije“, zaključuje Bendou.
Krim je postao deo Rusije u martu 2014. nakon referenduma održanog nakon državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je „konačno zatvoreno“.