I „Volstrit džurnal“ i „EU Obzerver“ pišu o sastanku ministara spoljnih poslova EU u Beču.
Američki list „Volstrit džurnal“ navodi da su SAD i Nemačka na suprotnim stranama kad je reč o mogućem planu o promeni granica između Srbije i Kosova i rešavanju jednog od poslednjih velikih teritorijalnih sporova u Evropi.
Pritom, navodi njujorški list, Berlin je zabrinut zbog „poteza koji bi mogao da otvori Pandorinu kutiju međuetničkih sporova u nekim od najsiromašnijih zemalja regiona“, a nemački zvaničnici su u petak rekli da ostaju duboko skeptični po tom pitanju.
„Volstrit džurnal“ ukazuje, u tom kontekstu, na izjavu nemačkog ministra spoljnih poslova Hajka Masa.
„Ne mislimo da su razgovori o razmeni teritorija između Kosova i Srbije konstruktivni. To može da otvori previše starih rana kod tamošnjih naroda“, rekao je Mas na putu ka Beču, gde je išao na razgovore šefova diplomatija EU i balkanskih zvaničnika.
S druge strane, ukazuje se u tekstu, američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton je prošle nedelje izjavio da ta ideja ne zabrinjava Vašington, uprkos dvodecenijskom protivljenju Zapada, prenosi Tanjug.
Eventualni dogovor o teritorijalnim korekcijama mogao bi da naiđe na značajne kritike na domaćem terenu, ocenjuje „Volstrit džurnal“, uz napomenu da se toj ideji protive srpsko pravoslavno sveštenstvo i vodeći kosovski političari.
Uz to, dodaje se, zvaničnici u susednoj Bosni i Hercegovini izrazili su zabrinutost da bi to moglo dodatno da podstakne težnje lidera Republike Srpske Milorada Dodika ka nezavisnosti.
List navodi i da su neki evropski lideri zabrinuti da bi eventualni dogovor o izmeni granice mogao da napravi etnički razdor i u Makedoniji, koja je iskusila sporadično nasilje u koje je bila umešana albanska manjima.
Njujorški list podseća da je finski ministar spoljnih poslova Timo Soini u petak rekao da „treba biti veoma oprezan kako se ne bi izazvali novi problemi u regionu“, kao i da je nemačka kancelarka Angela Merkel ranije ovog meseca izjavila da su „granice ovog regiona nepovredive“.
Američki list navodi da je ideja o prekrajanju granica kako bi se balkanske zemlje učinile etnički homogenijim nepopularna među mnogim evropskim vladama.
„Neki od glavnih evropskih zvaničnika počeli su svoje karijere na Balkanu i lično prisustvovali ratovima u bivšoj Jugoslaviji tokom devedesetih godina prošlog veka, u kojima je ubijeno oko 140.000 ljudi. Međutim, EU, takođe, godinama traži rešenje za spor između Kosova i Srbije“, navodi se u tekstu.
„Volstrit džurnal“ ukazuje da su se Vašington i Berlin, generalno, slagali kad je reč o ovom regionu otkako je predsednik Bil Klinton predsedavao Dejtonskim mirovnim pregovorima 1995. godine, koji su doneli nestabilan mir glavnom poprištu jugoslovenskih ratova — Bosni i Hercegovini, ali da su pod Donaldom Trampom SAD pokazale interesovanje za preispitivanje svoje politike u pogledu ovog regiona.
Njujorški list zaključuje da teritorijalna razmena na jugoistoku Evrope, što SAD podržavaju, spada u ona pitanja u kojima se Berlin i Vašington ne slažu.
U međuvremenu, briselski portal „EU Obzerver“ navodi da su institucije EU izrazile nadu u novi značajan pomak kad je reč o proširenju EU na Zapadni Balkan, uprkos „nervozi“ zbog ideje o razmeni teritorija iz etničkih razloga.
Portal podseća na izjavu visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini, posle razgovora zvaničnika EU u Beču 31. avgusta, da bi Beograd i Priština mogli da normalizuju odnose obavezujućim sporazumom 2020. godine.
Mogerinijeva, ukazuje portal, tek treba da „umiri nervozne glave“, u trenutku kada se razgovori premeštaju iz Beča u prestonicu EU iduće nedelje, kada će se tamo sa njom sastati predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski predsednik Hašim Tači.
„Eventualni dogovor tiče se razmene delova severnog Kosova naseljenih Srbima za Preševsku dolinu u Srbiji, gde etnički Albanci čine većinu stanovništva“, navodi briselski portal, uz ocenu da bi to moglo da izazove snažnu negativnu reakciju nacionalista na Kosovu i u Srbiji.
I „EU Obzerver“ upozorava na rizik da bi takav dogovor mogao da ohrabri Albance u Makedoniji, kao i Hrvate i Srbe u BiH, da pokušaju da ponovo iscrtaju granice, manje od 20 godina nakon okončanja ratova na Zapadnom Balkanu.
