Neplanirani sastanak takozvanog premijera Kosova Ramuša Haradinaja sa predsednikom Kosova Hašimom Tačijem nagoveštava izmenu toka budućih pregovora Beograda i Prištine.
Ovo za Sputnjik komentariše politikolog sa Kosova i i Metohije Stefan Filipović, dodajući da je ideja o mogućoj podeli Kosova dovela političku scenu u Prištini — do usijanja:
„Dogovorom Tačija i Haradinaja sada imaju konsenzus da nema ništa od razmene teritorija. Tači sada pokušava da izađe iz te priče, iako on nikada nije baš konkretno govorio o razmeni, nego prvo o priznanju od strane Srbije i članstvu Kosova u UN. Tek onda je nagoveštavao pregovore o mogućoj razmeni teritorija, ali da se to ne zove tako, već demarkacija granice, kao što je to bio slučaj sa Crnom Gorom.“
Na paniku koja zbog „razmene teritorija“ vlada na Kosovu, dodaje naš sagovornik, najviše su uticali signali o toj temi koji su stizali iz Beograda. Ali, ocenjuje Filipović, neko sa strane je morao da kaže i Beogradu i Prištini da o tome pričaju.
„Naravno da je priča oko podele naišla na otpor sa svih strana, ali neko je morao da dâ zeleno svetlo da se ta priča povede. Tači se sada našao u problemu, jer je opozicija na Kosovu veoma jaka i solidarna oko toga šta može, a šta ne može sa Srbijom da se razgovara“, objašnjava Filipović.
Njegova prognoza za dalji nastavak pregovora je sumorna, jer kako navodi, Priština ima zacementiran položaj i teško da će na bilo šta pristati:
„Sporazum između Beograda i Prištine u ovom trenutku je nemoguć. Druga strana hoće sporazum koji je apsolutno na štetu, ne samo Kosova i Metohije, već i cele države Srbije.“
Filipović smatra da Srbija pod ovim uslovima ne bi trebalo ni da seda za pregovarački sto, ili da bilo šta potpisuje, jer je za tim stolom usamljena. Kako kaže, ako i dođe do razgovora, bilo bi korisno da Beograd ima sa sobom i nekoga ko razume i zastupa i naše interese:
„Trebalo bi da budemo svesni da kada Albanci govore o demarkaciji granice sa Srbijom, oni misle na uzimanje takozvane Preševske doline i da se eventualno odreknu nekih delova Opštine Leposavić. Jer to bi se u Prištini moglo opravdati činjenicom da je ta teritorija bila deo Srbije, pa se onda u vreme SFRJ zbog nekih administrativnih potreba prebacila u AP Kosovo i Metohija. Ali svako oduzimanje teritorije, gledano iz perspektive Albanaca, proći će veoma burno i ne zna se u kom pravcu ta destabilnost može da se razvije.“
Haradinaj je posle razgovora sa Tačijem izjavio da u dijalogu sa Beogradom ne može da se govori teritoriji i granicama Kosova, već da je potrebno uzajamno priznavanje. Tači je izrazio stav da poštuje ne samo teritoriju, integritet i suverenitet zemlje, već da on samo obavlja svoju dužnost po Ustavu i odbija da raspravlja o teritoriji.
