Ubistvo Aleksandra Zaharčenka je, pokazaće meseci pred nama, važan i „krupan“ događaj, posle kojeg više ništa neće biti isto. Najpre u Ukrajini, a zatim, lančanom reakcijom — i drugde.
Najpre zbog toga što je tim činom sahranjeno sve što je postignuto Minskim sporazumima. A to je bila jedina solidna osnova da se krene putem deeskalacije. Kako posle ovoga pregovarati?
Eduard Basurin, verovatno i vodeći autoritet iz vojnih struktura Donbasa, već je za ubistvo Zaharčenka optužio Službu bezbednosti Ukrajine i bezbednosne strukture SAD. Prema njegovim rečima, akcija nema za cilj samo likvidaciju lidera Donjecke Narodne Republike, već i širu destabilizaciju koja će kulminirati frontalnim napadom ukrajinskih snaga na Donbas.
Poruka Kijeva: Rat
U Kijevu zveckaju oružjem već dugo. Upozorenja da se sličan teroristički napad mogao očekivati još tokom održavanja Svetskog prvenstva u Rusiji bilo je poprilično, a 24. avgusta je na poznatom Trgu nezavisnosti, uz prisustvo savetnika američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona, održana velika vojna parada. Poruke iz Kijeva su bile sve jasnije i sve češće. Ipak, deo upućenih analitičara, kako iz Moskve, tako i iz Donjecka, nije sve to uzimao za ozbiljno, uz tvrdnje kako je to politika za unutrašnju upotrebu u Ukrajini, homogenizaciju biračkog tela pred predstojeće izbore i širenje manevarskog prostora za neke buduće pregovore.
Ubistvo Zaharčenka je već shvaćeno kao poruka Kijeva da se kriza neće rešavati političkim pregovorima, već ratom. Pa kom obojci, kom opanci.
Druga važna stvar jeste i što boljeg sagovornika od Aleksandra Zaharčenka za političke pregovore sa vlastima Donbasa Ukrajinci nikada više neće imati sa druge strane stola.
Da, vojni angažman ubijenog lidera Donjecke Narodne Republike jeste bio turbulentan, on je na prvim linijama fronta dva puta ranjavan, a u avgustu 2014. godine preživeo je i pokušaj atentata. Međutim, njegova (nažalost) kratka politička karijera obeležena je izraženom taktičnošću i strpljivim čekanjem da se do rešenja dođe političkim putem.
Više nema spremnih na kompromise
Sa jedne strane, Zaharčenko je postao prvi čovek Donbasa u trenutku kada se celo područje nalazilo u neopisivom haosu, grad je bio opkoljen sa tri strane, među ustanicima nije postojala jasna subordinacija i koordinacija, a izdaje i prodaje različitih tipova su beležene na dnevnom nivou. Zavesti red, uspostaviti hijerarhijsku vertikalu i zatim graditi institucije u takvim uslovima nije posao za svakoga. To je postigao strpljivim radom i fenomenalnim taktičkim potezima, zahvaljujući kojima je brojne odmetnute grupe stavio u funkciju višeg cilja i uveo u zakonski poredak.
Sa druge strane, želeo je političko priznavanje tog uspostavljenog institucionalnog sistema, kako od starne Kijeva, tako i od „normandijske četvorke“, na tome je puno radio i pokazivao spremnost na određene kompromise. Možda i najveće povodom organizacije lokalnih izbora. Posle ubistva Zaharčenka u Donjecku više neće biti političara spremnih na bilo kakve kompromise.
Poruka Rusije — ko razume, shvatiće
Poslednje, a verovatno i najvažnije, jeste reakcija Rusije. U Moskvi su ceo slučaj shvatili kao poruku Kremlju i izigravanje dogovorenog. Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je to „podli čin“, te da su počinioci „izabrali put terorizma, jer ne žele da traže mirno rešenje sukoba“. Sapienti sat! Ili, kako se u srpskom jeziku kaže: „Ko razume, shvatiće!“. Sa teroristima se ne pregovara, protiv njih se bori svim sredstvima, dozvoljenim i nedozvoljenim, a pošto „ne žele mirno rešenje spora“, dobiće sasvim drugačije, „nemirno rešavanje“.
Imajući u vidu dosadašnje odluke Vladimira Putina, treba očekivati niz asimetričnih rešenja protiv Porošenkove vlasti, a kojima će biti ojačane strukture i pozicije DNR i LNR i provocirana dugoročna destabilizacija u samom Kijevu.
Mogu li na to pristati EU i SAD? Odgovor je jednostavan: ne mogu. Zbog svega sledi nova spirala nemira i različitih vrsta sukobljavanja, koja će početi u Ukrajini, a nastaviti se na raznim drugim mestima.
