Zvaničnici i stanovnici i Kosova i Albanije dugo teže ka „Velikoj Albaniji“, prema kojoj se pravo polaže na velike delove teritorije Srbije, Crne Gore i, posebno, Makedonije.
Jednostrano odvajanje Kosova od Srbije 1999, kojem je NATO pomogao, bio je prvi veliki trijumf takve agende, a zagovornici „Velike Albanije“ nisu gubili vreme — za svega nekoliko meseci, delovi Makedonije u kojima su etnički Albanci većina pokušali su da destabilizuju zemlju, zahtevajući veću autonomiju za te provincije, piše portal i dodaje da su i SAD i NATO saveznici pritisli makedonsku vladu da odobri tražene koncesije, čemu se Skoplje nerado povinovalo.
Kako se navodi, tenzije su se smirile na neko vreme, ali je albanski separatistički sentiment nastavio da raste, jer se pojavila nova kriza, sa albanskim aktivistima na čelu velikih antivladinih demonstracija.
„Odnosi Makedonije sa Albanijom i Kosovom su značajno pogoršani. Makedonsko Ministarstvo spoljnih poslova je u aprilu prošle godine zvanično optužilo Albaniju da se meša u unutrašnje stvari zemlje. Mesec dana ranije makedonski predsednik Đorđe Ivanov rekao je da su zahtevi albanske manjine najveća pretnja suverenitetu njegove države“, piše portal.
„Nešenel interest“ dodaje i da SAD i druge zapadne zemlje nastavljaju da pritiskaju makedonsku vladu da učini dodatne ustupke albanskoj manjini, nakon onih dobijenih iz krize 2001. godine, kao i da taj pritisak stvara glavni razdor u makedonskoj etničkoj većini.
Napori za stvaranje „Velike Albanije“ su dobili na zamahu, a to stvara velike probleme potencijalnim članicama NATO-a, piše portal i dodaje da su paralele sa događajima koji su doveli do secesionističkog rata Kosova i Srbije devedesetih godina i NATO intervencije više nego uznemirujuće.
Portal postavlja pitanje šta će se dogoditi kad Makedonija uđe u NATO, ako albanski secesionisti ne smanje, već ubrzaju svoje kretanje, a Skoplje preduzme mere protiv Albanije i/ili Kosova da spreči spoljnu pomoć pobuni, tvrdeći da su te zemlje počinile agresorski čin.
