Kineska kompanija „Ziđing majning grup“ izabrana je za strateškog partnera Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“, njoj će pripasti 65 odsto vlasništva nad tom strateškom kompanijom. Kineska kompanija uložiće u RTB 1,46 milijardi dolara, a u dokapitalizaciju rudarskog basena dodatnih 350 miliona dolara.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da je kinesko preuzimanje RTB-a dobra vest za Srbiju i da za njega nije iznenađenje. Bio sam gotovo sto odsto siguran da će kupac biti kineska kompanija, zato što Kinezi u ovom trenutku jedini mogu da u kratkom vremenskom period ulože veliki novac u nešto što je do skoro bilo „crna rupa“ srpske ekonomije, kaže Savić.
„Njima je to itekako potrebno, jer trenutno troše više od trećine svetske energije, odnosno sirovina. Oni to mogu, jer je iza ove kompanije država sa svim svojim finansijskim i drugim potencijalima. Samo sam se pitao, da li su baš u ovom trenutku odlučili da to urade, ali čim su se javili na tender, ni ta dilema nije bila velika. Moram da priznam, to je za mene dobra vest“, kaže Savić.
Pitali smo ga i kako komentariše činjenicu da će kineska kompanija imati vlasništvo nad čak 65 odsto firme koja je za Srbiju od strateškog značaja. To je za njega loša vest jer je očekivao da će država Srbija zadržati većinsku kontrolu nad rudarskim basenom u Boru. Dali smo jedan nacionalni resurs, čije trajanje je u ovom trenutku omeđeno na jedan vek, ali s obzirom na razvoj tehnologije, ono što je danas jalovina, za pedeset ili sto godina biće značajna sirovina, ali ovo je očigledno bilo jedino rešenje, kaže profesor Savić.
„Šta da radimo, tako je — kako je, imali smo problem za koji nismo mogli da nađemo rešenje sa vlastitim sredstvima, ni kroz proces privatizacije, izabrali smo treće rešenje. Ono je bilo nužno, ne prihvatam ga kao dobro za Srbiju, ali treba biti realan i svestan svih okolnosti u kojima se nalazimo. To je verovatno iznuđeno rešenje, u procesu pregovaranja se verovatno nije moglo postići više. Sa druge strane, to je bio i vetar u leđa kineskoj kompaniji, oni su sve to dobro znali, koliko nama, figurativno rečeno, gori pod nogama i tu situaciju iskoristili u svoju korist“, ocenjuje ovaj ekonomski stručnjak.
Pored 1,46 milijardi dolara ulaganja, kompanija „Zijin Majning grup“ ima obavezu investiranja i 350 miliona dolara u dokapitalizaciju, dakle po preuzimanju dela firme Kinezi će za toliko povećati vrednost kapitala zajedničke kompanije. Iako još nije poznato da li će to biti živi novac ili ulaganje kroz nove tehnologije, Savić očekuje da do dokapitalizacije dođe u najskorijem roku.
„Jedna trećina tog ulaganja pripašće državi Srbiji, a dve trećine biće u vlasništvu kineske kompanije. Pretpostavljam da je Vlada Srbije u tom budućem Ugovoru predvidela u kom vremenskom periodu to treba da se desi. Očekujem da će to biti za nekoliko meseci, ako oni operativno preuzimaju kompaniju početkom sledeće godine, logično je očekivati unos novog kapitala do kraja ove“, kaže on.
Savić dodaje da u ovom trenutku nije moguće reći da li je Srbija prodajom dela Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“ za 1,46 milijardi dolara dobila dobru cenu, jer još nisu poznati detalji ugovora. Ne znamo u kom vremenskom periodu i u šta će Kinezi konkretno uložiti taj novac, kaže on za Sputnjik.
Komentarišući preuzimanje RTB-a saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije, stručnjak za Daleki istok Jovan Čavoški kaže da su kineske investicije koje dolaze u ovaj deo sveta itekako dobrodošle. One realno predstavljaju deo strategije ekonomske ekspanzije koju propagiraju i kroz projekat „Jedan pojas, jedan put“, ali na ovo treba gledati, uprkos tom multilateralnom ključu, pre svega u svetlu naših odnosa sa Kinom, kaže Čavoški.
„Stvari se tu odvijaju pre svega na jednom bilateralnom nivou, tako da mislim da bi pre svega trebalo gledati na ovu kinesku investiciju kao na veliku investiciju u Srbiju, baš kao — u Srbiju. Ukoliko ona bude uspešna, a nemam razloga da u to ne verujem, sigurno je da će ona na neki način uspeti da se poveže i sa sličnim projektima koje će Kina verovatno razvijati i u nekim zemljama regiona i uopšte u ovom delu Evrope“, ističe Čavoški.
Kineska kompanija se obavezala da će sačuvati 5.000 radnih mesta i investirati 200 miliona dolara za rešavanje istorijskih dugova, čije je pokrivanje predviđeno unapred pripremljenim planom reorganizacije. Kompanija „Zijin“ jedan je od najvećih kineskih proizvodača zlata, a druga po veličini u proizvodnji bakarne rude.
