Protiv 16 inženjera nadležno ministarstvo je već podnelo krivične prijave zahtevajući da im se oduzmu licence, a pored njih saslušani će biti i svi drugi koji su na bilo koji način umešani u taj slučaj, rečeno je Tanjugu u Inženjerskoj komori Srbiji.
Predmet je otvoren, zahtevi za izjašnjavanje 16 inženjera se pripremaju, uslediće prikupljanje dokaza, a potom i odluka da li će postupak biti pokrenut u komori.
Tužilac Suda časti Inženjerske komore Srbije Miodrag Isailović objašnjava da prijavu protiv člana komore može podneti fizičko ili pravno lice, organ komore i slično, ako postoji sumnja da su inženjeri počinili neki prekršaj profesionalnog standarda.
Isailović kaže da bi Sud časti sam pokrenuo postupak, nakon poslednjeg obrušavanja 19. avgusta, ali da je pet dana nakon toga stigla prijava ministarke građevinarstva Zorane Mihajlović.
Sve viđeno je, ističe, ukazivalo da je tu reč o ozbiljnom propustu u nekoj fazi izvođenja radova, bilo da su u pitanju geološka istraživanja, projektantska ili izvođačka rešenja, bilo da je način izvođenja.
Tužilac Suda časti ne isključuje mogućnost utvrđivanja odgovornosti i drugih učesnika protiv kojih nije podneta prijava, s obzirom na to da je, kako kaže, 11 puta menjan osnovni projekat.
Inače, predviđene kazne su: opomena od Upravnog odbora komore, opomena objavljena u štampi i oduzimanje licence na period od šest meseci do pet godina, kao i da inženjer kome se oduzme licenca ne može da učestvuje u radu organa komore.
„Sumnja mora da se dokaže i sud mora da prihvati te dokaze, a to su pregled projektne dokumentacije, raniji izveštaji o ispitivanjima, sva dokumenata koja se koriste prilikom izgradnje objekata, kvaliteta materijala i drugo“, rekao je Isailović.
Stručnjak Građevinske komore Srbije Goran Rodić ističe da vrlo lako može da se utvrdi odgovornost za obrušavanje potpornog zida kod Predejana, gde je radove izvodila španska kompanija Azvi.
Rodić objašnjava da su na svakom projektu navedeni investitor, projektant, izvođač i nadzor.
Navodeći precizno redosled poteza pri utvrđivanju odgovornosti, Rodić kaže da prvo treba videti da li je izvođač radio po projektu, da li je možda sve uradio kako je predviđeno ali nekvalitetno, zatim da li je nadzor odobrio da se radi po projektu koji nije dobar i kako je takav projekat prošao tehničku kontrolu.
„U ovom slučaju, to nije osnovni projekat nego deo osnovnog projekta. Na primer, mogli su investitor (Koridori Srbije) i izvođač (Azvi) da se dogovore da izvođač u isto vreme i projektuje. Čim je Azvi preuzeo da bude i projektant i izvođač, snosi dobar deo odgovornosti, a najveću odgovornost snosi nadzor koji je dozvolio da se takav propust desi. Osnovni projekat je radio CIP i od njih niko nije tražio saglasnost, niti su oni dali saglasnost za izmenu projekta“, naveo je.
Rodić kaže da je CIP radio projekat za celu deonicu Gornje Polje — Caričina Dolina, a da treba ispitati da li je Azvi posle radio projekat za klizište i kosinu ili je našao nekog da to uradi umesto njih, kao i da, ako je to urađeno, treba utvrditi uz čiju saglasnost.
U CIP-u, međutim, negiraju da su radili projekat za kosinu koja se obrušila niti su, kažu, dali bilo kakvu saglasnost, te da to od njih nije ni traženo.
„Zbog toga je potpuno neshvatljivo zbog čega su pomenute prijave podnete protiv projektanata CIP-a koji projekat, po kome je kosina izvedena i kasnije se obrušila, nisu radili niti u njemu učestvovali na bilo koji način“, rekli su u CIP-u.
Ministarstvo građevine je podnelo prijave protiv 16 projektanata, predstavnika izvođača radova i stručnog nadzora, a među njima je i inženjer geologije Instituta za puteve Branko Jelisavac, koji takođe tvrdi da je osnovni projekat uradio CIP, a da je Institut za puteve dobio zadatak da izvrši tehničku kontrolu projekta.
U tehničkoj kontroli učestvuje oko 15 inženjera, a Jelisavac koji je rukovodio timom objašnjava da je lično bio zadužen za kontrolu dokumentacije za trasu auto-puta, tunele, kosine i mostove.
„Imali smo oko 30 strana primedbi na geološko-geotehnički deo i CIP je popravljao te primedbe i usaglašavali smo to. Mi smo taj projekat prihvatili, kasnije je Azvi dobio da gradi tu deonicu. Imali su određene probleme na tim kosinama i tražili su izmene i dopune projekta, što je inače praksa zbog ušteda ili garancija stabilnosti. To nije nepoznato na tako teškim terenima kao što je Grdelička klisura.“
Jelisavac navodi da je praksa da na sve izmene saglasnost daje projektant odnosno autor osnovnog projektant, kao i revident, ali da ni CIP ni Institut za puteve nisu bili pozvani da učestvuju u tom postupku.
„Izmene projekta u Grdeličkoj klisuri na kosini 2 nije projekat CIP-a, niti projekat koji sam ja revidirao. Posle osam godina ruši se neka konstrukcija meni potpuno nepoznata i osvanu naša imena u medijima, a da nas nije niko pitao nešto o tome. Imamo porodice i profesionalne karijere i ovo je strašan udarac na nas. Žao nam je što je Ministarstvo građevine povuklo takav potez bez ikakve provere“, rekao je on za Tanjug.
Napominje da Grdeličku klisuru čine najstarije stenske mase u Srbiji, da su istraživanja tačkasta i da ne može projektom sve da se predvidi dok se „sve ne otvori“ tokom izvođenja radova, zbog čega i postoje projekti koji nisu do kraja dovršeni, već predviđaju nastavak projektovanja dok traju radovi, ali da to mora da se radi po predviđenoj proceduri i zakonu.
„Sud časti Inženjerske komore treba da izvrši provere i da nas uzme u zaštitu. Mi smo optuženi pre nego što je Inženjerska komora dala svoj sud o tome“, zaključio je Jelisavac.
