„Tokom konferencije ministar je izrazio zabrinutost zbog projekta ’Severni tok 2‘, koji preti povećanju zavisnosti od jednog dominantnog isporučioca i trase za isporuku gasa, što je protiv principa Evropske unije“, navodi se u saopštenju pres-službe letonskog spoljnopolitičkog resora.
Prema rečima političara, jedina opcija rešenja ovog problema na nivou EU je „podrška diverzifikaciji energetskih izvora i razvoj unutrašnjeg energetskog tržišta“.
„Energetika nije pitanje evropske bezbednosti već i pitanje transnacionalnih odnosa. ’Severni tok 2‘ može postati jedna od tačaka sukoba u transatlantskim odnosima“, navodi se u saopštenju.
Podsetimo, ruske vlasti su više puta saopštile da izgradnja gasovoda „Severni tok 2“ nema političku pozadinu.
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije preko Baltičkog mora do Nemačke. Novi cevovod bi trebalo da bude izgrađen pored „Severnog toka“. On će proći preko teritorija ili isključivo ekonomskih zona zemalja duž obale Baltičkog mora — Rusije, Finske, Švedske, Danske i Nemačke.
