On je, otvarajući panel „Politički razgovori“ u okviru Evropskog foruma Alpbah, na početku govora izrazio posebnu dobrodošlicu predsednicima Srbije i Slovenije, Aleksandru Vučiću i Borutu Pahoru, i predsedniku privremenih institucija u Prištini Hašimu Tačiju, koji su, kako je rekao, došli u odlučujućoj fazi za ovaj region.
„Svedoci smo zapaženog napretka ostvarenog u tom regionu“, kazao je Van der Belen, a prenosi Tanjug.
On je istakao da je važno jedinstvo u EU, kao i suprotstavljanje ponovnom rasplamsavanju nacionalističkih tendencija, zbog kojeg Unija gubi na značaju prema velikim silama.
Ocenio je da je Bregzit manji problem od toga, ali da bi trebalo postići sporazum o istupanju Londona iz Unije.
Podsetio je da većinsku odluku na referendumu u Velikoj Britaniji smatra „tragičnom greškom“, i poručio da se razume da ona zemlja koja istupa ne može sa sobom da ponese sve prednosti koje je imala u Uniji.
„Zanima me koje će pouke povući članice iz ovoga. Nije isključeno da neće doći do dogovora oko ’bregzita‘. ’Bregzit‘ se može porediti sa izlaženjem iz aviona na velikoj visini, pa se postavlja pitanje sa ili bez padobrana, šta je bolje?“, upitao je on.
Van der Belen je naglasio da se EU neće raspasti zbog „bregzita“, koji je, naprotiv, doveo do privremenog jačanja kohezije preostalih članica.
Kao izazov naveo je „da postoji težak partner preko Atlantika, koji ne ispušta priliku da podmetne klipove u točkove jedinstva EU“, te dodao da se slično može reći i za istočnog suseda.
Van der Belen je podvukao da je moć pregovaranja jedinstvene Evrope nemerljivo veća od one nacionalnih država, dodajući da to važi kako za velike, tako i male zemlje.
U interesu svih članica je, naglašava on, da očuvaju jedinstvo i spreče vraćanje u nacionalne države.
Osvrnuo i na borbu protiv klimatskih promena, ocenivši da je naša generacija poslednja koja ozbiljnim i brzim pristupom može da deluje protiv ovog problema.
„Mi smo polarni medvedi. Oni su borbu izgubili, ali da li ćemo mi to ostaje da se vidi“, kazao je on.
Raznovrsnost i otpornost važni su faktori za naša društva koje je izloženo brojnim izazovima, ocenjeno je večeras na otvaranju „Političkih razgovora“ Evropskog foruma Alpbah, na kojem učestvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Inače „Raznovrsnost i otpornost“ su moto vodilja ovogodišnjeg Evropskog foruma Alpbah, a „Politički razgovori“ su najposećeniji i najpraćeniji sastavni deo ove konferencije na kraju leta.
Bivši generalni sekretar UN Ban Ki Mun istakao je da je naša era u znaku brzog napretka u nauci i tehnologijama, te da su raznovrsnost i otpornost društva veoma bitni.
Ban je kazao da je naše društvo suočeno sa izazovima i pretnjama, dodajući da strah i govor mržnje raste zbog druge nacionalne i verske pripadnosti, zbog čega raznovrsnost i otpornost moraju biti prioritet donosioca odluka.
Kazao je da Milenijumski ciljevi UN predstavljaju jedini plan za našu budućnost.
„Nemamo plan B, već samo jedan koji nam je na raspolaganju za koračanje u budućnost“, rekao je on.
Na početku govora, Ban je čestitao šefici austrijske diplomatije Karin Knajsel na venčanju, dodavši da su i u Južnoj Koreji na naslovnim stranama bile „veoma zanimljive slike“, aludirajući na prisustvo predsednika Rusije Vladimira Putina.
Predsednik Evropskog foruma Alpbah, nekadašnji evropski komesar za poljoprivredu Franc Fišler rekao je da naša društva moraju biti otporna na pretnje sa kojima se suočavamo.
Fišler je istakao da se postavlja pitanje da li globalna zajednica može biti u mogućnosti da pronađe odgovore na ove pretnje, a u tome moraju svi da učestvuju svi — vlade, nauka, civilno društvo.
„Ne treba da se žalimo kako populisti razaraju demokratiju, već moramo da ponudimo bolje odgovore od njihovih. Tu odgovornost imaju donosioci odluka. Treba da ponudimo odgovore na globalne izazove, i to zajedno, a ne pojedinačno, kao nacionalne države“, poručio je on.
