Prva stanica joj je bila Gruzija, čime jasno stavlja do znanja čitavom svetu da je ta zemlja za Nemačku zaista pouzdani partner. Pored političke konotacije, važnu komponentu posete čini i ekonomska, sa ciljem da se trgovinska saradnja produbi, ali i vojna, pre svega kada je reč o NATO-u, pogotovu ako se uzme u obzir da je Nemačka bila protiv stupanja Gruzije u Alijansu.
Sledeća zemlja na njenom proputovanju jeste Jermenija, u koju stiže danas, prvi put nakon smene vlasti u toj zemlji. Sastaće se sa novoizabranim premijerom Nikolom Pašinjanom, ali i sa predsednikom Armenom Sarkisjanom, sa kojim će posetiti Cicernakaberd — memorijalni kompleks posvećen žrtvama genocida nad Jermenima od strane Osmanskog carstva.
Ova poseta je još interesantnija ako se uzme u obzir da je upravo Pašinjan, nakon samita NATO-a u julu, žestoko kritikovao Evropsku uniju, žaleći se na činjenicu da je nejasan odnos Brisela prema Jerevanu, uprkos tome što je Jermenija daleko uspešnije krenula sa sprovođenjem reformi i borbom protiv korupcije, iako joj EU nije isplatila sredstva koja su u tu svrhu dogovorena još sa prethodnom vlasti.
Prema rečima naučnog saradnika Ruskog instituta za strateška istraživanja Konstantina Tasica, ovu posetu treba razmatrati u kontekstu opšteevropske politike prema tom regionu, budući da se Nemačka pozicionira kao lider Evropske unije. Samim tim je glavna tema sastanaka Merkelove svakako jačanje bilateralnih odnosa sa celokupnim Južnim Kavkazom.
Glavna tema sastanaka, objašnjava on, biće najverovatnije implementacija sporazuma o širem partnerstvu, koje je bilo potpisano na proleće prošle godine, ali i ekonomska saradnja, pre svega o povećanju nemačkih investicija u toj zemlji. Pored toga, važno pitanje o kojem bi trebalo razgovarati, jeste i liberalizacija viznog režima.
Kada je reč o NATO-u, Tasic tvrdi da je stav Nemačke po tom pitanju nešto drugačiji, nego što je to slučaj sa Gruzijom — iako Berlin podržava proevropski kurs Jerevana, Nemačka je ipak jedna od onih država koja je protiv širenja NATO-a u konfliktnim zonama i regionima i u tom smislu, teško da bi Jermenija dobila podršku.
„Prvenstveno je reč o Gruziji. Nemačka svakako neće podržavati pokušaje Tbilisija da stupi u Alijansu. A što se tiče Jermenije i Azerbejdžana, te dve zemlje ni ne pokazuju bilo kakvu težnju ka stupanju u zapadni vojni blok“, ističe.
Govoreći o Azerbejdžanu, gde će Merkelova doputovati sutra, Tasic tvrdi da će, pored izgradnje gasnog koridora, kako bi se gas isporučivao u Evropu nakon 2020. godine preko novih gasovoda, jedna od tema biti i zaštita ljudskih prava, koja je već neko vreme kamen spoticanja na relaciji Baku—Brisel.
Tu se, kako kaže, pre svega misli na region Nagornog Karabaha, iako Nemačka u tom pitanju ne predstavlja značajan faktor, niti igra ulogu posrednika. Njena uloga je u tom smislu da podrži Minsku grupu i da se zalaže za mirovno rešenje konflikta, za postizanje kompromisa i za aktivno zalaganje svih strana u okviru postojećih pregovaračkih formata, zajedno sa ostalim posrednicima — Rusijom, Francuskom i SAD, smatra on.
Ukratko, rezimira Tasic, u Azerbejdžanu će biti reči o gasu i ljudskim pravima, u Jermeniji podrška proevropskom kursu Pašinjana, u Gruziji je Merkelova podržala Vladu, bila je na liniji razgraničenja, iako ništa nije rekla o NATO-u, ali je pomenula da je neophodno jačati veze i saradnju sa EU, i to u okviru Sporazuma o asocijaciji.
