Pripadnici bezbednosne službe Ukrajine ušli su 15. maja u redakciju u kojoj rade dopisnici RIA Novosti u Kijevu i izvršili pretres koji je trajao oko osam sati. Istovremeno je u ukrajinskoj prestonici, pod sumnjom da podržava samoproglašene republike Donbasa i veleizdaju, pritvoren Višinski. Maksimalna kazna prema ovom članu je do 15 godina zatvora.
Sud u Hersonu je 17. maja pritvorio novinara na 60 dana. Odbrana je 11. jula zatražila da mu se izrekne prinudna mera koja nije povezana sa hapšenjem, ali je sud produžio pritvor do 13. septembra. Apelacioni sud Hersonske oblasti 6. avgusta je skratio vreme pritvaranja Višinskog za pet dana — do 8. septembra.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije opisalo je postupke Kijeva prema RIA Novosti Ukrajine kao bezakonje. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ih je nazvao neprihvatljivim. Ambasada Rusije uputila je dve note Ministarstvu spoljnih poslova Ukrajine, kojima se zahteva da se zaustavi nasilje nad predstavnicima medija.
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da su Višinskog uhapsili zbog „njegove profesionalne delatnosti, zbog toga što obavlja svoju novinarsku funkciju“ i naglasio da je hapšenje Višinskog „apsolutno nedopustiva politika i bez presedana aktuelnih ukrajinskih vlasti, na nju moraju adekvatno da odgovore novinarska zajednica i međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava“.
Odmah nakon hapšenja novinara, kršenje slobode štampe osudila je Evropska federacija novinara, objavivši izjavu na specijalnoj platformi Saveta Evrope.
„U odgovoru objavljenom na istoj platformi 12. jula ukrajinska Vlada pokušava da opravda hapšenje. Ali navode niz činjenica koje su samo deo profesije novinara Višinskog i njegovih kolega. Njima se zamera pisanje o referendumu na Krimu. Ali ovo je rad svakog novinara koji ima samopoštovanja. Iz odgovora se vidi da rad Višinskog nije odgovarao rukovodstvu Ukrajine i upravo zato su odlučili da ga okrive za veleizdaju i da ga uhapse“, izjavio je za Sputnjik generalni sekretar Evropske federacije novinara Rikardo Gutjeres.
Predstavnik OEBS-a za slobodu medija Arlem Dezir izrazio je ozbiljnu zabrinutost zbog poteza ukrajinskih vlasti prema RIA Novosti Ukrajina u Kijevu. On je istakao da su „prema Helsinškom Završnom aktu države-članice OEBS-a preuzele na sebe odgovornost da promovišu uslove koji novinarima jedne zemlje-učesnice omogućavaju da vrše svoju profesionalnu delatnost u drugoj“.
„Kiril je uzet kao talac velike političke igre opadajućeg rejtinga Petra Porošenka“, smatra član Odbora za informacionu politiku i informacione tehnologije i komunikacije Državne dume Rusije Jevgenij Revenko. „Aktuelni predsednik će uskoro imati izbore i njemu je veoma važno da održi i formira lik neprijatelja u vidu Rusije. Važno mu je da izoluje informativni prostor Ukrajine od nezavisnih i objektivnih informacija o tome šta se dešava u samoj Ukrajini i inostranstvu.“
Krajem jula je prvi potpredsednik Vrhovne rade Ukrajine Irina Geraščenko izjavila da je Kijev spreman da razmotri predlog za razmenu Višinskog, ako se ovaj predlog dobije, iako su predstavnici Rusije i Ukrajine u više navrata razmatrali pitanje razmene. Prema rečima predsednika Saveta za ljudska prava Mihaila Fedotova, ovaj problem, uzimajući u obzir da novinar ima dvojno državljanstvo, može da se reši. „Treba da postoji želja, ali želja treba da postoji sa obe strane“, rekao je on, komentarišući da li je moguća razmena Višinskog za nekog od ukrajinskih zatvorenika u Rusiji.
