Kongres slavista: Jezik je identitetsko pitanje — čega se stidimo?

Jedan od najvećih i najznačajnijih naučnih skupova, Međunarodni kongres slavista, koji se od 23. do 27. avgusta održava u Beogradu, za domaću filološku nauku predstavlja jedinstvenu priliku da se Beograd, posle gotovo 70 godina, iznova legitimiše kao svetski slavistički i filološki centar. Upravo zbog toga, odlučili smo da ovonedeljno izdanje emisije „Orbita kulture“ posvetimo baš ovom događaju.

Najmnogoljudniji slavistički kongres održan u Srbiji, u svom 16. izdanju predstavlja i svojevrsni omaž velikanu srpske lingvistike, akademiku Aleksandru Beliću. Upravo za ovu priliku, pored sabranih Belićevih dela, objavljena je knjiga „Aleksandar Belić — slavisti koji se pamte“, o kojoj smo razgovarali sa njenim priređivačem Draganom Mršević Radović.

Slušajte nas i saznajte šta su za „Orbitu“ otkrili jedan od najvećih svetskih slavista, profesor sa univerziteta u Minsku Boris Norman i profesor lingvistike na moskovskom Državnom univerzitetu Vladimir Pjungjan.

Da među dobrim poznavaocima slovenskih jezika i kultura nisu samo slovenski istraživači, potvrdili su mnogi gosti pristigli iz neslovenskih zemalja. Među njima su bili i sagovornici Sputnjika — dvojica turskih slavista.

A šta su glavni ciljevi Kongresa i pred kakvim se izazovima nalazi slavistička nauka, i koliko je uslovljena društvenim tokovima — bila su neka od pitanja na koja su odgovore pokušali da nam daju profesori i članovi organizacionog odbora Kongresa — Veljko Brborić, Petar Bunjak i Boško Suvajdžić.

Naš sagovornik bio je i Ivan Čarota, dopisni član SANU, profesor srpske književnosti na Univerzitetu u Minsku.