„Razgovaraćemo o tome da Ukrajina ima zakonske i pravedne zahteve za tranzit. Sve u svemu, projekat ’Severni tok‘ zavisi, između ostalog, od toga što će određeni deo biti u Rusiji i da će sve u celini biti pojednostavljeno… Naravno, Ukrajina će, sa ove tačke gledišta, ostati tranzitna zemlja“, istakla je Merkelova tokom posete Tbilisiju.
„Tokom Hladnog rata, Rusija i Evropa su imale bliske veze u energetskom sektoru. Ne možemo da odustanemo od saradnje sa Rusijom u oblasti gasa i nafte. Naravno, možemo da dobijamo gas iz Azerbejdžana i Turkmenistana, ali istina je da, na primer, gas iz Amerike ne može da se uzima po istoj ceni kao iz Rusije. Naravno, ja nisam protiv trgovinskih odnosa sa Rusijom u tom pravcu. Stoga ćemo možda rešiti problem Ukrajine i Gruzije. Mislim da će to biti korisno za narod“, dodala je ona.
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. Novi cevovod bi trebalo da bude izgrađen pored „Severnog toka“. On će proći preko teritorija ili isključivo ekonomskih zona zemalja duž obale Baltičkog mora — Rusije, Finske, Švedske, Danske i Nemačke. Dozvola za izgradnju gasovoda čeka se još samo od Danske.
