Na ulazu na most dežuraju pripadnici Rosgvardije sa dugim cevima, ruska policija, a negde u blizini su i PVO sistemi srednjeg dometa „Tor“ i „Buk“, koji takođe brane most.
Sa mora Krimski most štiti šest čamaca, u kojima su ruski specijalci antidiverzanti, oko mosta su postavljene mreže hidrofona koje mogu da uhvate pokrete svakog ronioca, a na dežurstvu su i brzi čamci „Hišnik“ sa ruskim specijalcima roniocima…
Čim smo stigli na most, ostali smo bez interneta, ali se mala neudobnost plaća time da je prelaz preko mosta siguran, da iznad mosta ne može da leti čak ni najmanji dron.
Reporter „Iskre“ je imao ekskluzivnu priliku da pređe preko Krimskog mosta i iz pravca Krima, odnosno Kerčanskog poluostrva i iz pravca južne Rusije, odnosno Novorosijska i Krasnodara.
Dva luka koji nose glavni raspon mosta i koji su visoki 80 metara, jedan je na mostu za drumski, a drugi na mostu za železnički saobraćaj, iz pravca Kubana vide se sa desetak kilometara. Sa mosta, kada se ide iz pravca Krima, sa desne strane se vide vode Crnog, a sa leve vode Azovskog mora.
Objekat koji su ruske kompanije izgradile za nepune dve i po godine, a predsednik Putin ga pustio u saobraćaj pre tri i po meseca, grandiozan je. Prelazak mostom dugim 19 kilometara traje petnaestak minuta, a sa mosta je spektakularan pogled na Kuban, Krim, na dva mora koja se na tom mestu susreću. Potpuno su nove i pristupne saobraćajnice, velike petlje na oba kraja mosta.
U izgradnji je učestvovalo 3.000 kompanija, a Putin je ovih dana doneo ukaz o ustanovljenju nagrade, „Medalje za izgradnju Krimskog mosta“, koju ćemoći da dobiju i kompanije, organizacije, ali i pojedinci zaslužni za gradnju mosta. Šest kompanija koje su gradile most, već su dobile sankcije Zapada.
Samo most za drumski saobraćaj postavljen je na 595 stubova, kapacitet mosta je 40.000 vozila dnevno, a rekord postavljen 12. avgusta ove godine je 33.400 vozila za 24 sata.
Urađene su i pristupne saobraćajnice i sa jedne i sa druge strane mosta, ka Kubanu je novi, prostrani auto-put koji vodi ka Krasnodaru, a ka Simferopolju se, koji je u centru Krima, uveliko preko poluostrva gradi novi auto-put.
Taj auto-put nazvan „Taurida“, po grčkom imenu za Krim, koje će biti dug više od 300 kilometara, videli smo danas, na nekim delovima je završen i istovremeno se gradi na barem 15 mesta. Teške mašine rade i noću, a taj auto-put povezaće gradove Krima — Simferopolj, Sevastopolj, Feodosiju i druge sa južnom Rusijom.
Uveliko se radi i most preko Kerčkog moreuza, koji će služiti za železnički saobraćaj. Jutros smo na više sekcija na mostu videli radnike koji postavljaju čelične elemente. I ovaj most je pred završetkom. Plan je da bude otvoren za saobraćaj do kraja 2019. godine. Istovremeno, iz pravca Kubana se radi i nova železnička pruga ka Krimskom mostu, a blizu mosta se radi i velika železnička stanica.
Istovremeno, deo Crnog mora koji se vidi sa Krimskog mosta, bio je jutros prepun brodova koji na tom mestu čekaju kontrolu ruskih državnih organa, kako bi zatim ušli u Azovsko more. Kako nam je objašnjeno, Rusija i Ukrajina su sklopile 2003. godine sporazum prema kome je Azovsko more — unutrašnje more ovih dveju država, a obe strane imaju pravo da kontrolišu strane brodove koji uplovljavaju u Azovsko more. Te kontrole su do skoro bile retke. Međutim, od proleća ove godine, kada su Ukrajinci zaplenili ruski ribarski brod sa mornarima sa Krima i mornare priveli, Rusija je kao odgovor pojačala kontrole brodova koji uplovljavaju u azovske luke Ukrajine.
Danas su se ka Kerčkom mostu kretale duge kolone uglavnom turista iz unutrašnjosti Rusije, koji su se vraćali sa odmora sa Jalte, iz Feodosije, Alušte, samo nešto manje kolone bile su u pravcu Krima. Dokaz da je most preko Kerčkog moreuza i te kako bio potreban i Krimu i centralnoj Rusiji. Taj most danas je, kažu Krimljani, pupčana vrpca koja poluostrvo veže sa „majkom Rusijom, kojoj su se vratili“.
Samo nekoliko stotina kilometara dalje, juče su ruski i britanski borbeni avioni imali novi „blizak susret“ iznad voda Crnog mora.
