Povlačenje po sudovima će izgleda biti jedna od prvih aktivnosti nemačkog „Bajera“ po konačnom preuzimanju i upravo započetom integrisanju „Monsanta“, koji je kupio još pre dve godine za neverovatnih 66 milijardi dolara.
Samo nekoliko dana pre nego što je prošle nedelje krenulo integrisanje „Monsanta“ u „Bajer“, sud u San Francisku presudio je da kompanija „Monsanto“ mora da plati 289 miliona dolara odštete Divejnu Džonsonu obolelom od karcinoma pošto nije upozorio na rizik upotrebe njenog herbicida.
Sud je zaključio da je herbicid „raundap“ doprineo Džonsonovoj (46) bolesti i da je „Monsanto“ trebalo da istakne upozorenje o mogućem riziku po zdravlje ljudi.
To je zasad američki epilog dugogodišnjih naučnih studija, pa i onih Svetske zdravstvene organizacije, o mogućoj kancerogenosti herbicida „raundap“, čiju trećinu čini toksični „glifosat“.
O kakvom „totalnom herbicidu“ je reč vidi se i iz istraživanja fokusiranog na visokoplodnu poljoprivrednu oblast delte Misisipija. Sprovela ga je organizacija „Američki geološki život“, a prema rezultatima objavljenim 2015, „raundap“, „Monsantov“ glavni ubica korova, bio je prisutan u 75 odsto uzoraka kiše i vazduha.
Utvrđeno je da je „raundap“ poslednjih godina još toksičniji nego kada je prvi put odobren za korišćenje u poljoprivredi, a njegova preterana upotreba uzrokovala je veći imunitet korova i insekata na njegove moćne otrove, pa je „Monsanto“ pribegao češćem prskanju još jačim pesticidima.
„Monsantova“ trka za profitom i jeftinom proizvodnjom zahvaljujući tako moćnom herbicidu koji potpuno eliminiše korov u najvećoj meri je „usrećila“ Latinsku Ameriku, gde su gotovo sve poljoprivredne površine, zarad što jeftinije hrane, tretirane „raundapom“, na koji je jedino otporno genetski modifikovano seme soje i kukuruza. A proizvodi ih, naravno, „Monsanto“.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Miladin Ševarlić, koji je u Srbiji jedan od predvodnika anti-GMO pokreta i predlagač takve Deklaracije u Skupštini Srbije, za Sputnjik kaže da je veliki značaj prve presude jednog američkog suda, pogotovo ako ona ostane takva i nakon žalbe „Monsanta“.
On podseća da ima više od 4.000 sličnih tužbi protiv „Monsanta“ pred američkim sudovima i presuda suda u San Francisku bi bila od ogromnog značaja za američku sudsku praksu, čak i u drugim američkim saveznim državama jer će moći da se pozivaju na tu presudu i skrate u mnogome sudski postupak, kaže Ševarlić.
Sagovornik Sputnjika, međutim, napominje da to nije prva presuda kojom je herbicid „raundap“ proglašen uzročnikom teške bolesti. Pre tri godine sud u Lionu je presudio da „Monsantovo“ predstavništvo u Francuskoj plati štetu francuskom farmeru koji je oboleo zbog korišćena „raundapa“ na svojoj farmi. Tada je u sudskom postupku dokazano da veći broj stavki tog proizvoda nije tačno deklarisan i da se radi o obmani korisnika tog herbicida, koji u primeni ima katastrofalne posledice.
„U svakom slučaju, ovo je veliki udarac ne više za ’Monsanto’ nego za ’Bajer’ koji ga je konačno kupio 7. juna 2018. Prethodno je ’Monsanto’ sve svoje aktivnosti preusmerio na ćerku firmu pod drugim nazivom jer je neposredno pre toga od američkih instituta kupio metodologiju za proizvodnju druge generacije GMO, za koju se smatra da je 90 odsto pouzdanija od prethodne. Zato se postavlja pitanje da li smo tokom protekle dve decenije imali najgrublje vivo eksperimente na celokupnom čovečanstvu“, kaže Ševarlić.
On ističe da udaraca za „Bajer“ predstavlja kako presuda američkog suda, tako i nedavna presuda Evropskog suda, koji je presudio da i ta druga generacija navodno bezbednije metodologije za proizvodnju GMO mora da prolazi kroz isti postupak dokazivanja ekološke i zdravstvene bezbednosti, kako za ambijent u prirodi, tako i za proizvođače i potrošače tih proizvoda dobijenih postupkom primene „raundapa“ baziranog na glifostatu.
Ševarlić podseća da je „Bajer“ kupio „Monsanto“ za čak 66 milijardi dolara i da se zadužio kod banaka za 30 milijardi dolara da bi mogao da preuzme „Monsanto“.
„Nije mi poznato da je ijedna država u jednom kreditnom aranžmanu dobila zajam od 30 milijardi dolara, a kamoli kompanija. To ukazuje na izuzetno veliku spregu bankarskog globalističkog lobija i lobija farmaceutskih i agrohemijskih kompanija“, ističe sagovornik Sputnjika.
Da je u tom „zajedničkom nastupu prema trećim tržištima“, pre svega nerazvijenog dela sveta, bitan bio samo profit, nisu krili ni u „Monsantu“. Još pre 20 godina je potpredsednik te multinacionalne kompanije, osnovane 1901. godine u Sent Luisu, bez pardona izjavio da „kompanija neće garantovati sigurnost hrane koju proizvodi, jer naš cilj je što veća prodaja, a zadatak ministarstva je da kontroliše bezbednost“.
Jedan od pravnih savetnika u slučaju protiv „Monsanta“, Robert Kenedi Mlađi, napisao je rezime unakrsnih ispitivanja advokata-tužilaca i „Monsantovih“ advokata. U njemu je otkriven razoran obrazac „Monsantovog“ zataškavanja testova kancerogenosti, laži i ogromnih količina novca kojim su kupovana svedočenja naučnih „eksperata“ kako bi se podržale nedokazane „Monsantove“ sigurnosne tvrdnje da herbicid „raundap“ nije kancerogen.
Zato, kakav god bio ishod izvesne žalbe „Monsanta“, efekat prve odluke suda u San Francisku će se osetiti širom sveta i izazvaće velike probleme za čitav GMO agrohemijski poslovni model, smatra Vilijam Engdal, konsultant za strateške rizike i predavač, diplomirani politikolog Prinston univerziteta.
Zabrinuti građani širom sveta počinju da sklapaju kockice i shvataju da ne samo da nas lažu, nego nas lažu sa potencijalno smrtonosnim posledicama, kako to reče Engdal.
