„Razmatramo da uvedemo obavezni vojni rok, ne na godinu dana, već na šest meseci ili tri meseca“, rekao je predsednik Srbije i vrhovni komandant Aleksandar Vučić, objasnivši da bi tako država imala mogućnosti da preventivno deluje u slučaju da bilo ko pokuša da je bezbednosno ugrozi.
Nije prvi put da se u poslednje dve godine predlaže vraćanje služenja vojnog roka, pogotovo što je u svim istraživanja takvo i raspoloženje anketiranih građana.
Najnovije terensko ispitivanje u 11 gradova Srbije, dopunjeno onlajn anketom, pokazalo je da su građani svesni pitanja bezbednosti Srbije i da žele da se vrati obavezno služenje vojnog roka. Analiza Istraživačkog centra za odbranu i bezbednost u Beogradu, sačinjena na osnovu tog ispitivanja, objavljena je sredinom juna, a pokazala je da se za vraćanje „vojnog roka“ izjasnilo 74 odsto od 1.117 nasumično anketiranih oba pola. „Za“ su podjednako bili muškarci i žene.
I nije Srbija usamljena u razmišljanjima da vrati služenje vojnog roka.
Francuska ima profesionalnu vojsku, ali je njen predsednik Emanuel Makron još tokom predizborne kampanje rekao da želi da francuski građani „direktno iskuse život u vojsci“.
Nedavno se na tu temu oglasila i stranka vladajuće koalicije u Nemačkoj CDU Angele Merkel, koja je pokrenula kampanju za vraćanje vojne obaveze, smatrajući to neophodnim za odbranu zemlje koja bi trebalo da važi i za muškarce i žene.
Među zemljama koje su vratile služenje vojnog roka su Gruzija, i to samo osam meseci nakon ukidanja, Litvanija, koja je to uradila 2016, osam godina nakon što ga se odrekla, i Švedska koja je izglasala ponovo uvođenje obaveznog vojnog roka koji je ukinula 2010. godine.
U Rusiji vojni rok nikada nije bio ukidan, ali se od januara 2008. godine umesto dve godine, služi godinu dana. Obavezno služenje vojnog roka u SAD ukinuto je 1973. godine, pred završetak Vijetnamskog rata.
Profesionalnu vojsku, međutim, ne priznaju u Južnoj Koreji koja je formalno još u ratu sa Severnom Korejom. Seul je odlučio da muškarci moraju da provedu u vojsci do dve godine, zavisno od roda vojske. U Severnoj Koreji pak obavezni vojni rok traje 11 godina za muškarce i sedam za žene.
Treba li podsećati da vojsku u Izraelu žene služe dve, a muškarci tri godine i ta obaveza važi za sve građane Izraela, kako za one u zemlji, tako i one u inostranstvu.
Vojska se služi i u Brazilu i Siriji, u kojoj je 2011. vojni rok skraćen sa 21 meseca na 18 meseci.
Vojske svih država nastalih na tlu bivše Jugoslavije su profesionalne, a Srbija, koja je, za razliku od ostalih, proglasila vojnu neutralnost, ozbiljno razmišlja o vraćanju služenja vojnog roka. Interesantan je podatak da su u takođe vojno neutralnoj Švajcarskoj građani do sada tri puta izlazili na referendum o ukidanju obaveznog služenja vojnog roka i sva tri puta su glasali protiv. Poslednji put su to učinili 2013, iako je ta država redak primer neutralne zemlje koja je ostala izvan svih ratova čak nekoliko vekova.
Na pitanje, da li se to vraća trend služenja vojnog roka i da li je tome „krivac“ geopolitička situacija u svetu koja opštu klimu čini nebezbednom, general major u penziji, predsednik Evroazijskog bezbednosnog foruma Mitar Kovač smatra da je neophodno da se vratimo služenju vojnog roka.
„Srbija je vojno neutralna, a svaka vojno neutralna zemlja, pogotovo kada je mala i kada nema dovoljne resurse, ni ekonomske, ni demografske, neophodno je da se opredeli za služenje vojnog roka, ali koje nije arhaično i vremenski ekstenzivno kao što je to bilo nekada. Po uzoru na druge neutralne zemlje i Srbija treba da nastavi sa služenjem vojnog roka na primeren način, obukom mladih kadrova kroz sistem kampova u nekom relativno kraćem vremenu“, objašnjava Kovač za Sputnjik.
On smatra da je period od tri meseca dovoljan da se omladini omogući ostvarivanje ustavne uloge pripreme za odbranu zemlje, ali da im se ne remeti profesionalni razvoj u sistemu školovanja.
Prema Kovačevoj oceni, takvu odluku ne uslovljavaju prevashodno geostrateški razlozi i stanje bezbednosti u regionu, nego upravo relativno trajno opredeljenje Srbije za vojnu neutralnost za koju postoje istorijski razlozi.
„Srbija je krvarila čitav jedan vek i mislim da je došlo vreme da ona tu vojnu neutralnost koju baštini deklarativno, materijalizuje kroz nastavak služenja vojnog roka“, ističe sagovornik Sputnjika.
On ukazuje da države koje su članice vojnopolitičkih saveza ne moraju da se vraćaju toj instituciji služenja vojnog roka, ali da mnoge to čine jer nijedan vojnopolitički savez nije u potpunosti garantovao bezbednost svake od zemalja. Otuda i inicijative da se u vodećim zemljama NATO preispita potreba ponovnog služenja vojnog roka upravo zato što su se promenile bezbednosne okolnosti i situacija i na globalnom i na regionalnom nivou.
Utoliko on smatra da je „naša vojna neutralnost prvorazredni razlog da se vratimo služenju vojnog roka“, koje, nesumnjivo, povećava vojnu i odbrambenu bezbednost zemlje i sada i u budućnosti.
„Mislim da Srbija ne treba puno da čeka da bi se vratila služenju vojnog roka jer za to nisu potrebni neki posebni ekspertski nalozi, niti istraživanja. Već postoje proračuni koji idu u prilog tome da je potrebno uvesti dalje služenje vojnog roka i da to, u krajnjem, ne košta puno. Mi za to imamo razvijenu infrastrukturu, centre za obuku i kadar i Srbija što pre treba da donese takvu odluku“, zaključio je Kovač.
