Sami američki vojnici odavno ne napuštaju teritoriju baze, plašeći se odmazde građana Indžirlika, u čijoj se blizini i nalazi vojna baza. U samom mestu živi 40.000 ljudi.
Apel da se američkim snagama onemogući upotreba baze u Turskoj je već neko vreme aktuelan. Prvi veći protest tim povodom održan je posle neuspelog državnog prevrata 15. jula 2016. godine. Tokom pokušaja puča, sa baze Indžirlik su poleteli avioni tankeri i dopremili gorivo avionima F-16, koje su koristili pučisti.
Lokalni stanovnici, kao i predstavnici regionalnih odeljenja različitih političkih partija u turskoj provinciji Adani, gde se i nalazi baza, u intervjuu za Sputnjik oštro su kritikovali postupke SAD u odnosu na Tursku. Oni traže da se pod hitno ukine mogućnost američkoj vojsci da koristi bazu, kao odgovor na sankcije koje je Vašington uveo Ankari.
Stanovnik mesta Indžirlik Mehmet Kaja za Sputnjik kaže da su SAD neprijatelj Turske i dodaje:
„Amerika je započela rat protiv Turske, koristeći kao izgovor hapšenje sveštenika. SAD stoje i iza pokušaja prevrata 15. jula. Oni ne žele da se druge države razvijaju, njihov jedini cilj je da druge države potčine sebi. Odluka Turske da kupi ruske sisteme S-400 razbesnela je Ameriku, jer oni žele da upravljaju svetom. SAD unište sve gde kroči njihova noga: ušli su u Siriju, Irak, Libiju i sve te teritorije su postale ruine. U Siriji su ranije ljudi živeli u miru i jedinstvu, ali posle Arapskog proleća, počela su masovna ubistva, udario je brat na brata, počeo je haos. Turska ne bi trebalo da postane vazal Amerike i morala bi odlučno da brani svoje pozicije.“
Abuzer Tundžer, još jedan sagovornik Sputnjika iz mesta Indžirlik, smatra da je predsednik Amerike „verovatno poludeo“ ako je kao svoju metu izabrao Tursku.
„Amerika je započela rat protiv Turske i čitave svetske ekonomije. Oni Turskoj ne žele dobro i u suštini su naš glavni neprijatelj. SAD ne isporučuju Turskoj naoružanje koji smo kupili kod njih za naš novac, ali vrlo rado besplatno predaju oružje kurdskim odredima samoodbrane. A na sve to oni se veoma protive kupovini ruskih sistema S-400“, ogorčen je Tundžer.
Vlasnik male prodavnice u Indžirliku Nazmi Kilič za Sputnjik kaže da Amerika nikada nije ni bila iskreni prijatelj Turske.
„Ljudi su u okolini baze otvorili svoje male prodavnice, očekivali su da će američki vojnici kupovati ovde, u našem malom mestu. Ali počevši od 2015. godine, američki vojnici u strahu od odmazde uopšte ne napuštaju bazu. Zbog toga je više od 700 trgovaca prinuđeno da zatvori svoje prodavnice. Ranije je na teritoriji Indžirlika živeo podjednak broj Amerikanaca i Turaka. U međuvremenu su američki državljani otišli odavde, a njihovo mesto su zauzele izbeglice iz Sirije“, objašnjava Kilič.
Selver Kaplan, predsednica regionalnog odeljenja u Adani neparlamentarne, levo orijentisane partije Vatan, ističe:
„Mi ne želimo da na teritoriji Turske budu bilo kakve inostrane vojne trupe. Američka vojska bi trebalo da napusti bazu Indžirlik. SAD su ušle u Irak, doneli su krvoproliće, tiraniju. Ista priča se desila i u Avganistanu. Jugoslavija je svojevremeno bila rasturena, a rat u Siriji traje već sedam godina. Bez obzira gde se nađu, SAD oko sebe seju haos. Vojna baza u Indžirliku bi trebalo da bude predata turskim snagama, a sama Turska bi trebalo da napusti NATO“, kategorična je Selver Kaplan.
Sevil Aradži, još jedna turska političarka, predsednica regionalnog odeljenja Partije rada u gradu Adani, za Sputnjik kaže da je baza Indžirlik trebalo da bude mesto odakle bi počinjali američki napadi na zemlje u regionu.
„Ova i druge američke baze u regionu usmerene su protiv lokalnog stanovništva. Baza Indžirlik nije tu kako bi zaštitila Tursku, već naprotiv, predstavlja opasnost i zato tražimo njeno zatvaranje. Odavno se borimo za to. Kao odgovor na rast kursa dolara, turske vlasti predlažu bojkot američke valute, ali tada bi sav teret pao na leđa države. Turska je nezavisna država i ona bi to morala da pokaže tako što će zatvoriti vrata baze Indžirlik, ali i svih drugih vojnih baza gde su prisutne inostrane vojne snage. Naša država je u stanju da se samostalno brani, a strane oružane snage nam ne donose nikakvu korist“, zaključuje Sevil Aradži.
