Na pitanje kako će ići proces razgraničenja, imajući u vidu da Albanci žele da uzmu pod svoju kontrolu Preševsku dolinu, a u zamenu ne nameravaju da daju Srbiji sever naseljen Srbima, Dačić je posle susreta s ruskim kolegom Sergejom Lavrovom u Sočiju rekao da je to samo dokaz da Albanci uopšte nisu spremni na bilo kakav kompromis.
„Oni u suštini hoće projekat velike Albanije. Njima je malo, hteli bi da dođu do Niša. Oni bi da uzmu i pola Crne Gore i pola Makedoniji i sever Grčke. Oni uopšte ne shvataju da se situacija u svetu promenila“, rekao je Dačić.
Kao još jednu potvrdu za to, naveo je i činjenicu da su u Prištini ovih dana slavili Klintonov rođendan, dodavši da misli da je to jedino mesto na svetu gde se slavio, osim u Klintonovoj kući.
„To je dokaz da su oni zaostali u vremenu. Vreme se promenilo. To što oni misle, od toga nema ništa. U srpskom postoji izraz koji nije diplomatski: to će biti ’kad na vrbi rodi grožđe‘“, poručio je Dačić.
On se još jednom zahvalio Rusiji, predsedniku Vladimiru Putinu i ministru Sergeju Lavrovu na bezrezervnoj podršci koji pružaju interesima Srbije
„Bez podrške Rusije mi ne bismo mogli da odbranimo naš teritorijalni integritet. Naravno da će i Srbija sa svoje strane pružati podršku Rusiji. Srbija se nije pridružila, niti će se ikada pridružiti bilo kakvim sankcijama protiv ruskog naroda“, istakao je srpski ministar.
Dodao je da Srbija redovno informiše Rusiju o toku dijaloga sa Prištinom, pa je i on danas o tome obavestio ministra Lavrova. Albanska strana, prema njegovim rečima, ne ispunjava ništa od dogovora.
„Mi želimo da se napravi neki kompromis, da se dođe do dogovora, ali očigledno je da postoje dvostruki standardi, naročito na Zapadu, koji Prištini gledaju kroz prste kada je reč o njihovim obavezama“, primetio je Dačić, naglasivši da će Srbija i u nastavku dijaloga biti u tesnoj vezi sa Rusijom, jer smatra da „bez podrške Rusije ne može doći do bilo kakvog rešenja“.
Došlo je, konstatovao je ministar, i do promene i kod nekih zemlja na Zapadu, koje danas ipak dozvoljavaju da se priča o nekom kompromisnom rešenju, dok su ranije smatrale da je to pitanje rešeno.
