Predsednik Fudbalske federacije Irana Mehdi Tadž zatražio je zvanično da se proizvođač sportske opreme „Adidas“ izvini zbog odluke rukovodstva kompanije da na svom sajtu isključi Iran sa spiska država koje imaju pristup uslugama i proizvodima tog giganta među fabrikama sportske opreme. Po Tadžovom mišljenju, potezi te kompanije izazivaju nedoumice, budući da je iranska nacionalna fudbalska ekipa u potpunosti ispunila svoje obaveze u okviru ugovora sa „Adidasom“, pa u tom smislu i konkretno tokom upravo održanog Svetskog prvenstva u fudbalu.
Zamenik šefa „Adidasa“ objasnio je da je kompanija bila primorana na ovakav korak jer posluje na američkim berzama i ne može da nastavi saradnju sa Iranom nakon što su obnovljene sankcije ovoj zemlji. Neposredno pred Svetsko prvenstvo u fudbalu, koje je održano ovog leta u Rusiji, firma „Najki“ je odbila da proizvede sportsku obuću za iransku reprezentaciju, takođe motivisana američkim sankcijama.
Farhad Ešvand, iranski sportski ekspert i glavni urednik portala „Habar onlajn“, u intervjuu za Sputnjik je objasnio kakvi su dogovori postojali između Fudblaske federacije Irana i „Adidasa“, kao i čime je izazvana odluka proizvođača sportske opreme. Prema rečima Ešvanda, sankcije su očigledno dotakle i sferu fudbala:
„Fudbal i sport bi u skladu sa onim što zvanično propagira FIFA trebalo da budu odvojeni od politike. Nažalost, sankcije SAD protiv Irana su dovele do finansijskih poteškoća koje su dotakle i fudbal. Glavni trener iranske ekipe Karlos Kejroš, na primer, sedam meseci nije mogao da dobije platu zbog ovih problema. Sada je i buduća saradnja Kejroša sa Iranom pod znakom pitanja, jer SAD blokiraju bilo koju sumu koja se prenosi sa iranskih računa u Evropu ili na račune međunarodnih banaka“.
Ešvand govori da je godinu dana pre Mundijala Fudbalska federacija Irana potpisala kupoprodajni ugovor sa regionalnim predstavnikom „Adidasa“, ali ne i ugovor o sponzorstvu. U početku je bilo reči da bi „Adidas“ trebalo da dostavi iranskom timu ekskluzivno dizajnirane dresove, a Iran je trebalo da bude jedna od država koje „Adidas“ sponzoriše. Tada je kompanija izjavila da lokalno zakonodavstvo i Ministarstvo industrije Irana ne dozvoljavaju da se investira na takav način.
Takođe, vlasti Irana su izjavile da ako 25 odsto proizvodnje bude realizovano u Iranu, onda ovakav vid saradnje neće biti moguć. Zato sporazum nije potpisan kao ugovor o sponzorstvu, već kao ugovor o prodaji odeće i sportske opreme, koji je sa predstavnicima „Adidasa“ mogla da zaključi bilo koja kompanija.
„Ta kompanija je omogućila popust Fudbalskoj federaciji Irana u iznosu od 70 odsto. U sporazumu je stajala odredba o tome da ako Iran bude prodavao odeću sa ovim dizajnom, onda će procenat prihodovanih sredstava od prodaje ići Fudbalskoj federaciji, što se nije dogodilo. Uprkos rečima Tadža o tome da bi sportska oprema za nacionalnu reprezentaciju trebalo da se proizvede i prodaje na tržištu Irana, na iranskim policama ona se nije pojavila“, objašnjava Ešvand.
Naš sagovornik takođe kaže da je zamenik ministra sporta Davarzani neposredno pred Svetsko prvenstvo izjavio da će Iran posle okončanja Mundijala raditi na tome da ubuduće koristi iranski brend.
Prema Ešvandovim rečima, „Adidas“ i „Najki“ ne bi hteli da ispuste tako veliko tržište kao što je Iran, ali bi s druge strane želeli da znaju kakva bi za njih tu bila finansijska korist.
„Kako god ovo da tumačite, fudbal je veliki biznis, a ’Adidas‘ je gigant i pretpostavljam da nije imao drugog izbora. U celini gledano, Iran je od ’Adidasa‘ kupio robu u iznosu od milion dolara. Čak i ugovor čija je vrednost relativno mala može imati ozbiljne posledice po kompaniju ’Adidas‘. Zato su oni sve obustavili i izjavili da neće prodavati Iranu opremu i neće primati uplate od Fudbalske federacije Irana“, zaključuje naš sagovornik.
