Pored naših tenkista, koji su i ove godine zabeležili zavidan rezultat na četvrtim Međunarodnim vojnim igrama održanim u Rusiji, Azerbejdžanu, Belorusiji, Kini, Kazahstanu, Iranu i Jermeniji, ove godine na jedno od najvećih vojnih sportskih takmičenja prvi put su otputovali i snajperisti Vojske Srbije.
Vratili su se sa zlatom koje je u snajperskom duelu osvojio potporučnik Đorđe Lapčević, koji za Sputnjik kaže da je za njega i kolege iz jedinice prva velika pobeda bila činjenica da su baš oni izabrani da predstavljaju Srbiju i našu vojsku. Druga je to što je ovaj rezultat potvrda da je naša snajperska škola na pravom putu, kaže za Sputnjik potporučnik Lapčević.
„Ima efekta ono što radimo, to je velika satisfakcija, ne bi bilo dobro da smo se spremali, a da na kraju nema rezultata, to bi značilo da je nešto pogrešno. Drago nam je da je suprotno, ponosni smo i zahvalni našim instruktorima, višedecenijski rad i trud uspeli su da ulože u nas i naš rezultat“, kaže zlatni snajperista.
Našim predstavnicima bilo je izuzetno zanimljivo da se druže sa pripadnicima vojski sa raznih kontinenata. Pojedine, one iz Evrope, već su sretali na vežbama, ali kolege iz Venecuele i Zimbabvea videli su prvi put. „Bila je ovo prilika i da uporedimo način rada snajperskih škola i spremnost vojske uopšte, najviše smo fascinirani vojskom Zimbabvea, koja se za takmičenje spremala u uslovima koje mi ne možemo ni da zamislimo“, kaže vodnik Ivan Jeremić, takođe pripadnik Specijalne jedinice.
„Njima je normalno da ubiju lava, nama je neobično i kad ga vidimo. Pričali su iskustva koja neko od nas možda nikada neće doživeti. Njima je to kao kad mi odemo u lov na zeca. Imaju potpuno drugačiji način obuke. Kod nas u Specijalnoj jedinici ljudi vole sport, da treniraju, da budu fit, da budu spremni. Kod njih nije tako, slabašni su, a ima i debeljuškastih“, kaže uz osmeh vodnik Jeremić.
Dodaje da je veoma zanimljivo da su se, iako se snajperske škole izuzetno razlikuju, predstavnici Vojske Srbije i Zimbabvea na kraju ipak sreli u finalu borbe snajperskih parova, ali je Đorđe Lapčević bio bolji i uzeo zlato.
Pored toga što ima oko sokolovo, vodnik Jeremić je rečni diverzant, što znači da i pod vodom obavlja sve poslove kojima se specijalci bave na kopnu. To mu je glavno zanimanje, a redovno skače i padobranom. Na pitanje Sputnjika koliko se njegov posao poslednjih godina promenio, s obzirom na promene koje su se desile u vojsci, kaže da su specijalci tu da izvršavaju zadatke, kakva god da se reforma desi u vojsci, ali da su u jednom segmentu promene i te kako uočljive.
„Ko god da ima bilo kakve zahteve, mi smo tu da ih izvršavamo na najvišem mogućem nivou. Specijalna jedinica je ta od koje se uvek očekuje najviše, to su najspremniji, najizdržljiviji i najfokusiraniji ljudi, uvek spremni da odrade zadatak. Ranije je to bilo mnogo teže nego danas. Sada nije lakše, ali su oprema i tehnika drugačiji, kao i obuća, odeća, ranije smo sve te napore morali da podnesemo na mnogo teži način“, kaže on.
Jeremić dodaje da je fizička spremnost naše elitne jedinice na izuzetno visokom nivou, svi se, pored toga što treniraju na poslu, rekreativno bave jednim ili više sportova, a u pojedinim disciplinama gotovo da mogu da se porede sa profesionalnim sportistima.
Jedan od njih je i potporučnik Lapčević, koji je u civilnom životu MMA borac, u okviru Vojske Srbije učestvovao je na više takmičenja, dve godine uzastopno bio je šampion u kros fitu, takmičio se i u vojnom džudu, a kao pripadnik Specijalne brigade na poslednjem vojnom takmičenju osvojio je zlatno odličje.
Snajperska olimpijada u Belorusiji bila je sjajna prilika da specijalci vide kakve su im snaga i kondicija u odnosu na druge armije. Srbi su briljirali već prvog dana na sportskom takmičenju. „Uzeli smo medalju među 19 ekipa iz zemalja kao što su Rusija i Kina, dve sile u vojnom i svakom drugom smislu, baš smo bili ponosni“, kaže Lapčević.
„Bilo je takmičenje u zgibovima i u jednoj specifičnoj disciplini, podizanju girje jednom rukom, to je ruska kugla teška 24 kilograma. Kod nas se takođe koristi u takmičenjima kros fita. Uspeli smo da osvojimo drugo mesto. Možemo da se takmičimo s njima, istakao bih da je kineska ekipa počela pripreme sa hiljadu vojnika, prvi dan na selekciji bilo ih je toliko, to je za nas bio frapantan podatak. Kroz sistem eliminacija imali su drugi krug od 500, zatim 200 snajperista, da bi na kraju izabrali šest najboljih. Možete da zamislite kakva je to konkurencija kada od milijardu ljudi izaberete milion vojnika, među njima hiljadu snajperista i na kraju uđete među šest najboljih“, kaže Lapčević.
Dodaje da su Rusiju predstavljali momci sa Snajperske akademije, iako se očekivalo da će to biti kolege iz Specijalnih jedinica, ovi pitomci su apsolutni šampioni svoje zemlje u gađanju.
Na poligonu u Belorusiji naši vojnici sreli su se i sa pripadnicima Vojske Sirijske Arapske Republike. Pored toga što već sedam godina ratuju za oslobođenje zemlje od terorista, došli su u Belorusiju da odmere snage sa drugim armijama.
„Bili smo veoma iznenađeni kada smo ih prvi put videli, znajući kakava je trenutna situacija u njihovoj zemlji. Nažalost, imali smo mnogo manje kontakta nego što smo hteli, s obzirom na jezičku barijeru, ali smo im u ime naše vojske poželeli sreću i skori mir u zemlji“, kaže potporučnik Lapčević.
Na „vojnoj Olimpijadi“ učestvovalo je 189 ekipa iz 32 zemlje, koje su se takmičile u 28 disciplina. Iako je gađanje iz snajpera u odnosu na tenkovski biatlon održan u okolini Moskve „gospodski posao“, sve vreme takmičenja snajperisti su boravili u mnogo težim uslovima od tenkista, spavali su na otvorenom. Za vojnike ništa strašno, ali rad sa snajperom ipak zahteva posebne uslove, odmor, a pre svega koncentraciju.
