Prema navodima medija, u jeku agresije, Anan je izjavio da „vazdušni udari na Jugoslaviju pokazuju da svet dalje neće tolerisati da se zemlje koje brutalno krše ljudska prava ’kriju‘ iza Povelje UN, koja na prvo mesto stavlja državni suverenitet“.
U govoru 7. maja, u danu kada su NATO avioni gađali kinesku ambasadu u Beogradu, Anan je rekao da „zaštita ljudskih prava mora da bude preča od državnog suvereniteta“, podsećaju „Novosti“.
Za vreme boravka u Briselu, gde se nalazio štab za intervenciju protiv Jugoslavije, Anan je bio još konkretniji kada je rekao da „upotreba vojne sile od strane jedne regionalne organizacije, kao što je recimo NATO, može u određenim slučajevima biti opravdana i bez odobrenja Saveta bezbednosti“.
Vojna akcija sprovedena je uz njegovu saglasnost, ali ne i saglasnost i odobrenje Saveta bezbednosti UN, što je Anan kasnije ipak osudio, podseća „Blic“.
„Mnogo puta sam apelovao na vlasti Jugoslavije i kosovske Albance da nađu mir umesto rata, kompromis umesto konflikta. Duboko žalim što uprkos svim naporima međunarodne zajednice, jugoslovenska vlada ostaje dosledna u odbijanju političkog sporazuma koji bi zaustavio krvoproliće na Kosovu i osigurao održiv mir za stanovništvo“, govorio je Anan, prenosi Tanjug.
Tragično je da je diplomatija omanula, ali postoje vremena kada upotreba sile može biti legitimna za postizanje mira, izjavio je Anan.
„Kao generalni sekretar Ujedinjenih nacija, mnogo puta sam istakao, ne samo u relaciji sa Kosovom, da Savet bezbednosti ima primarnu odgovornost da zadrži međunarodni mir i stabilnost i to je eksplicitno potvrđeno u Severnoatlantskom sporazumu. Stoga bi Savet trebalo da bude umešan u bilo koju odluku pribegavanja sili“, navodi se u saopštenju koje je Anan izdao na dan početka bombardovanja, 24. marta 1999, a preneo „Histori kanal“.
Nešto manje od mesec dana pre početka bombardovanja, Anan je održao govor ispred UN u kojem je apelovao na sve da se prisete lekcija iz Bosne.
„Krvavi ratovi u poslednjoj deceniji ostavili su nas bez iluzija o tome koliko je teško zaustaviti unutrašnje sukobe — razumom ili silom — posebno protiv želja vlade suverene države. Ali, nisu nas ostavili bez iluzije o neophodnosti upotrebe sile kada sva druga sredstva propadnu. Možda ćemo u bivšoj Jugoslaviji ponovo dosegnuti tu granicu“, naveo je, između ostalog, u tom govoru.
Kako je rekao, „horor je prisutan u životima stotina hiljada ljudi na Kosovu čiji su životi nasilno prekinuti“.
„I sada, Račak je dodat na listu zločina protiv čovečnosti počinjenih u bivšoj Jugoslaviji… Stoga, dozvolite mi da zatražim da se svi — naročito oni sa sposobnošću da delaju — prisetimo lekcija iz Bosne. To podrazumeva puno i bezuslovno poštovanje ljudskih prava svih građana na Kosovu, puno i bezuslovno prihvatanje mirovnih pregovora kao jedini način rešavanja sukoba na Kosovu; i puno i bezuslovno poštovanje nadležnosti Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu za sve teritorije bivše Jugoslavije“, govorio je Anan.
Prema njegovim rečima, to je podrazumevalo i obezbeđivanje ljudima na Kosovu stepena autonomije u skladu sa njihovim potrebama da žive život bez terora i nasilja.
„Kakav će oblik ta autonomija imati ne zavisi samo od želje ljudi sa Kosova već i od akcija jugoslovenskih vlasti. Možemo samo da se nadamo da su i oni naučili lekcije iz Bosne“, reči su Kofija Anana.
Kao čelnika mirovnih operacija Ujedinjenih nacija, Anana su kritikovali što UN nisu uspele da zaustave genocid u Ruandi devedesetih godina prošlog veka i genocid u Srebrenici 1995, prenosi N1.
„Masovna ubistva u bivšoj Jugoslaviji i Ruandi su sramota za UN, jer su strašni zločini počinjeni pred očima naših vojnika. Bili smo u stanju da sprečimo te zločine, ali umesto toga, mi smo povukli svoje trupe. Zemlje-članice Saveta bezbednosti napravile su grešku. U suštini, svi mi smo zakazali“, rekao je Anan na međunarodnoj konferenciji o prevenciji genocida u Stokholmu.
