„Studija polazi od dva pretpostavljena scenarija. Jedan je realan i predstavlja normalizaciju odnosa, a samim tim će se otvoriti perspektiva ulaska u EU u periodu između 2025. i 2030. godine. To znači održivi razvoj. Drugi je status kvo, u kome se ne otvara perspektiva ka EU i znači razna ograničenja“, rekao je Kovačević za Tanjug.
Status kvo je, tvrdi Kovačević, krajnje neproduktivan, regresivan, pa i opasan po Srbiju, kao nesumnjiva prepreka daljem razvoju zemlje.
Razgraničenje kao rešenje, po kome Srbija dobija sever Kosova — Leposavić, Zubin Potok, Zvečan i severnu Mitrovicu, a Kosovo i Metohija Preševo, po njegovoj oceni je „apsolutno dobro“.
Takav scenario, kaže Kovačević, znači da se stanovništvo Srbije uvećava za oko 42.000 stanovnika, a na KiM za oko 30.000 stanovnika, koliko ih ima u Preševu.
„Ovo je opcionalna konstrukcija razmene teritorija, ona ne pretenduje da bude politička pouka. Razmena teritorija je sagledana kao racionalna opcija i studija govori o ekonomskim, socijalnim, demografskim efektima, ali ne i političkim“, dodao je Kovačević.
Ekonomski efekti u tom scenariju pokazuju da bi se najpre smanjili troškovi Kancelarije za KiM sa 47 miliona evra na 9 miliona evra godišnje, a kada je reč o razlici u BDP-u, ona bi bila u korist Srbije za 52,4 miliona evra.
„Ukupan dobitak za Srbiju bio bi oko 90 miliona evra“, rekao je Kovačević.
Prema njegovim rečima, normalizacija odnosa je dobra za Srbiju i u demografskom pogledu, jer bi se do 2060. godine broj stanovnika prepolovio, ukoliko bi ostao status kvo.
U delu studije koji se odnosi na zajedničke ekonomske interese, grupa autora, među kojima je i Kovačević, ukazala je na potencijal Trepče, koja godišnje može prihodovati do 320 miliona evra, 9,6 milijardi evra za 30 godina.
„To uopšte nije beznačajno. Trepča je veliki kapacitet i on bi mogao biti aktiviran pod uslovima postizanja sporazuma o normalizaciji odnosa. To podrazumeva da se zajednički upravlja. Slična situacija je i sa Gazivodama“, rekao je on.
Kovačević ističe da bi to moglo biti korisno za obe strane, a da Srbija u ovom trenutku nema koristi.
Ukazao je i da je trgovinska razmena sa KiM oko pola milijarde evra, a da bi ona lako mogla dostići oko milijardu evra, ako bi imali normalne odnose.
„Sve su to elementi matrice mogućeg pozitivnog razvoja, ali osnovno je da se razreši ovaj čvor — da li idemo na jednu ili drugu stranu. Studija govori o imperativnosti rešavanja tog pitanja. To znači da je odlaganje i ostajanje u status kvo situaciji krajnje neproduktivno, regresivno i opasno, barijera razvoju Srbije, a rešavanjem odnosa otvorene su sve mogućnosti za sasvim dobru perspektivu“, zaključio je Kovačević.
