„Ja sam Srbin, srpsko d’jete,
srpska mi je savijest čista,
junačkih mi djeda slava
ko sunašce žarko blista.“
Ta četiri stiha su samo početak pesme „Srpski ponos“ koju je 1899. godine napisao Musa Ćazim Ćatić (1878-1915), srpski pesnik muslimanske vere, rođen u Odžaku u tadašnjoj Bosni i Hercegovini u sastavu Austrougarske.
Kako bi se danas popisivačima izjasnio o nacionalnoj pripadnosti, kao Srbin, Musliman, ili Bošnjak, u Bošnjačkom nacionalnom veću nisu imali dilemu. Prema predlogu Bošnjačkog nacionalnog veća (BNV), pesnik Musa Ćazim Ćatić je jedan od devet Bošnjaka po kojem treba nazvati, odnosno preimenovati škole u Novom Pazaru, Tutinu i Prijepolju.
Hoće li Desanku Maksimović u Novom Pazaru zameniti Ćatić, a Vuka Karadžića Muhamed Hevaji Uskufi, kao i oni ostali, znaćemo najkasnije 31. decembra. Tada, naime, ističe rok do kojeg ministar prosvete Mladen Šarčević treba da potpiše saglasnost na odluku BNV o promeni naziva škola.
„O tome treba razmišljati hladne glave i mislim da ministar prosvete tu treba da nastupi insistirajući na pravdi i istorijskoj istini“, kaže za Sputnjik istoričar Čedomir Antić.
Pogotovo što na ovim prostorima krv začas uzavri, a predlog BNV-a je već uzburkao duhove.
Potpredsednik BNV-a Esad Džudžo kaže da to veće po Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ima pravo da ustanovama od posebnog značaja proglasi četvrtinu škola u kojima se nastava izvodi na jeziku te nacionalne manjine u Srbiji i da ih preimenuje. Tako je devet škola dobilo taj status, a o predlozima BNV-a o njihovom preimenovanju odlučiće školski odbori do 31. avgusta. Plan BNV-a je da se već od septembra u novu školsku godinu uđe sa novim nazivima devet škola.
Ministar prosvete pak smatra da škole sada nose imena znamenitih ličnosti i da nema razloga da menjaju naziv, ali je i dodao da će zatražiti mišljenje Istorijskog instituta SANU o biografijama ljudi po kojima bi BNV da ih preimenuje.
Može li se pomiriti „ispolitizovana priča“, kako je to okarakterisao Šarčević, odnosno „pokušaj instrumentalizacije nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine“ zarad sticanja političkih poena predsednika BNV-a Sulejmana Ugljanina, kako to kaže ministar državne uprave i lokalne samouprave, Branko Ružić, sa zakonskim odredbama o kojima govori Džudžo?
Antić napominje da nacionalne manjine u Srbiji imaju velika prava i dodaje da tako i treba da bude.
„Naravno da u krajevima gde nacionalne manjine žive treba da bude u svemu, pa i u imenima škola, na neki način predstavljena i ta činjenica da tu ne živi samo srpski narod. Na drugoj strani, postavlja se pitanje na koji način oni to rade. Treba, naravno, videti da se među ta imena ne provuče neko ko je sarađivao sa Hitlerom i možda za to dobio Gvozdeni krst Nemačke tokom rata“, kaže sagovornik Sputnjika, napominjući da nije video predloge BNV-a o nazivima škola.
Treba li podsećati da je tačno pre šest godina u Novom Pazaru postavljena spomen-tabla Aćif efendiji, saradniku okupatora tokom Drugog svetskog rata zbog čega ga je nacistička Nemačka odlikovala Gvozdenim krstom drugog reda. To je izazvalo buru negodovanja, pa se i na najnoviji spisak „znamenitih ličnosti iz bošnjačke istorije“ gleda sa posebnim podozrenjem, pogotovo što je na njemu i saradnik Aćif efendije Ferhat beg Draga, s kojim je 1920. osnovao muslimansko-albansku partiju Džemijet, koja je zagovarala stvaranje Velike Albanije.
Na konstataciju da je ovdašnjoj široj javnosti među imenima verovatno jedino poznat Kulin ban, Antić kaže da nije siguran zašto bi se insistiralo na tome da je Kulin ban nasleđe Bošnjaka. Kulin ban je vladao zemljom koja je jako daleko od oblasti današnje Raške i on je deo srpskog kulturnog nasleđa koliko i bošnjačkog, ističe ovaj istoričar.
Uz to, on je uverenja da u kontekstu promene naziva ulica i škola širom Srbije treba razmišljati o tome da se predstave i Muslimani i Bošnjaci, jer to su dva naroda.
„Da budemo načisto. U Srbiji ima 20.000 Muslimana sa velikim M i ne smemo da dozvolimo da oni budu asimilovani u Bošnjake. To je nepošteno koliko i da Bošnjaci postanu Srbi“, ističe Antić.
Osim na činjenicu da su Bošnjaci manjina i naravno ne jedina u Srbiji, on ukazuje i na to da su i Srbi negde manjina među Bošnjacima.
„Ja bih samo podsetio da su Srbi konstitutivni narod u Bosni i Hercegovini, konstitutivni narod u kantonima sa većinskim bošnjačkim stanovništvom, pa nemaju ni delić prava koja imaju Ugljanin i Džudžo. A trebalo bi to da znaju i njihovi birači da oni postaju tako radikalni samo kada nisu na vlasti. Iako su danas u sličnom procentu Srbi u stanovništvu BiH kao i Bošnjaci u Srbiji, oni nemaju ni delić onih prava koja imaju Bošnjaci u Srbiji“, ocenio je Antić, koji smatra da bi zbog toga ministar prosvete rešavajući pitanje naziva škola trebalo da insistira i na reciprocitetu.
