Ankara je smanjila ulaganja u američke državne obveznice sa 32,6 milijardi dolara iz maja meseca na 28,8 milijardi dolara u junu. Turska malo po malo smanjuje ulaganja u državne obveznice SAD od novembra prošle godine. One su tada iznosile 61,2 milijarde dolara. Rusija je taj spisak napustila još u maju, kada je smanjila ulaganja u američki spoljni dug — sa 48,7 milijardi na 14,9 milijardi dolara.
Lider na spisku na kraju juna ostaje Kina: njena ulaganja se procenjuju na 1,179 biliona dolara, što je za 0,4 odsto manje u poređenju sa majom. Na drugom mestu se našao Japan — njegova ulaganja su se smanjila za 1,75 odsto i procenjuju se na 1,03 biliona dolara. Treći po veličini vlasnik državnog duga SAD — Brazil, sa vlasništvom od 300,1 milijardi dolara (rast za 0,3 odsto do maja).
Odnosi između Vašingtona i Ankare su se pogoršali nakon hapšenja evangelističkog pastora Endrjua Bransona u Turskoj. U vezi s tim, administracija američkog predsednika Donalda Trampa uvela je sankcije za dva ministra turskog kabineta i upozorila na dodatne mere, ukoliko se slučaj uskoro ne reši.
Kao rezultat krize između dveju zemalja, Turska lira je poslednjih meseci više puta imala istorijske padove u odnosu na evro i dolar. Od početka godine ona je pala za 40 odsto u odnosu na ove dve svetske valute. Ako je početkom godine za dolar davano oko 3,75 lira, sinoć je prešao 7 lira. Kriza je eskalirala u petak, kada je predsednik SAD Donald Tramp naložio da se udvostruče carine na aluminijum i čelik iz Turske — do 20, odnosno 50 odsto.
