Odnosi američkog i turskog predsednika su, međutim, sada toliko hladni da se ceo svet pita da li to Donald Tramp gura turskog lidera ka ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, napominje nemački list.
„Bild“ podseća da je uzrok razdora odbijanje Erdogana da oslobodi američkog pastora Endrua Bransona, koji je u zatvoru od 2016. godine pod sumnjom da se bavio špijunažom.
Zemlje ne mogu da se dogovore. Naprotiv: pretnje carinskim nametima čuju se s obe strane, napominje „Bild“. Prema oceni lista, to posebnu štetu nanosi turskoj ekonomiji. Turska lira gubi vrednost, prenoseći šok-impulse po celoj planeti, tvrdi autor teksta, uz ocenu da turski odgovor na američke poteze slabo dotiče Amerikance, u čijem izvozu Turska zauzima tek 33. mesto.
Najuočljivija je nejednakost kada je reč o trgovini oružjem, navodi tabloid. SAD su jedan od najvećih klijenata turske odbrambene industrije, a istovremeno Amerika je najvažniji isporučilac oružja za Erdoganovu armiju.
Eksperti strahuju da u ovoj situaciji lider Kremlja Vladimir Putin može da pokuša da privuče turskog predsednika u svoju „mrežu“, piše nemački tabloid. Politički sukob Turske i SAD daje Putinu „zlatnu priliku“ da privuče državu koja se koleba u geopolitici i da je odvoji od njenih zapadnih saveznika.
„Bild“ navodi da su Putin i Erdogan zaista uspeli da poprave odnose nakon krize koja je usledila pošto je Turska 2015. godine oborila ruski borbeni avion u Siriji. Dvojica lidera su razgovarala prošlog petka, istog dana kada je Tramp zapretio da će udvostručiti carine na tursku robu. I tada je Erdogan iznenada odlučio da porazgovara sa svojim prijateljem Putinom, navodi nemački tabloid.
Ubrzo potom ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov otputovao je u Ankaru, gde se sastao s turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom i razgovarao s njim o planiranom gasovodu i nuklearnoj elektrani vrednoj 20 milijardi dolara.
„Bild“ zaključuje da je namera Rusije da postane superdržava, konkurent Kini i SAD. Erdogan je, takođe, naglasio da je Turskoj Rusija kao partner alternativa za SAD. Pitanje je, međutim, koliko daleko može da ode Rusija, navodi autor teksta i objašnjava da je Turska Rusima korisna kao prijatelj u sastavu NATO-a.
Prema rečima bivšeg ruskog diplomate Vladimira Frolova, u interesu je Rusije da Turska ostane u sastavu NATO-a, kako bi podrivala mogućnosti Alijanse.
Što se Turske tiče, za nju ne postoji ravnopravna zamena za zapadnu alijansu, smatra nemački ekspert za Tursku Kristijan Brakel, koji navodi da Rusija ne može da zameni NATO ili Evropsku uniju, ni kada je reč o bezbednosti, ni kada je reč o ekonomiji.
Zbog toga izlazak iz NATO-a za Tursku nije logično rešenje, zaključuje nemački ekspert.
