Značaj Konvencije o pravnom statusu Kaspijskog mora, koju su potpisali lideri Rusije, Azerbejdžana, Irana, Kazahstana i Turkmenistana, kao i šta ona predstavlja za zemlje potpisnice, ali i za Zapad, bile su teme emisije „Na nišanu Lazanskog“.
Podsećanja radi, dogovor pet zemalja podrazumeva da će Kaspijsko more biti korišćeno isključivo u mirnodopske svrhe, uz zabranu prisustva oružanih snaga vanregionalnih država, odnosno bez vojnih baza država koje ne izlaze na najveće jezero na planeti, površine 371.000 kvadratnih kilometara.
Prema rečima Siniše Ljepojevića, dugogodišnjeg dopisnika srpskih medija iz Londona, ta konvencija predstavlja veliku pobedu pre svega Rusije, jer ona već dvadeset godina insistira na međudržavnom ugovoru koji bi regulisao prava zemalja na obalama Kaspijskog mora.
Lepojević dodaje i da taj događaj ima poseban značaj jer predstavlja sliku onoga što se trenutno dešava u svetu.
„Te zemlje su konačno pristale na dogovor sa Rusijom, kao vodećom zemljom u tom regionu, zbog toga što je postalo jasno da od Zapada nema ništa, da se od njega ne može ništa očekivati i to je jedna od temeljnih promena sveta. To je izuzetno važan događaj upravo u tom smislu, što su zemlje koje su godinama bile pod pre svega američkim pritiskom, poput Kazahstana i Turkmenistana, konačno povukle crtu i opredelile se za ono što je njihov komšiluk i njihov interes“, objašnjava svoj stav Ljepojević.
Kako kaže, takav ishod se mogao očekivati još prošle godine, nakon što je Moskvu posetio predsednik Turkmenistana, zemlje za koju je Zapad gajio velike nade da će uspeti da je privuče na svoju stranu.
„On je tada predsedniku Rusije Vladimiru Putinu poklonio srednjoazijskog psa rase alabai, koji u tom delu sveta predstavlja simbol vernosti. To je bila poruka da će Turkmenistan biti veran prijatelj Rusije i posle tog poklona nikakvi razgovori više nisu bili zanimljivi za novine ili diplomatiju. Ta simbolika je, u stvari, najautentičnija potvrda te tektonske promene koja se desila — te zemlje, posle toliko pritisaka koje su trpele, opredelile su se za ono što je njihova realnost“, kaže Ljepojević.
Politikolog Aleksandar Pavić ocenjuje da nije ni čudo da se „Kaspijski dogovor“ u zapadnim medijima gotovo i ne pominje.
„Kako oni to mogu da spinuju, a da to bude povoljno po njih? Oni ne mogu to da predstave kao agresiju, jer je reč o diplomatskom dogovoru, niti to mogu da predstave kao američki uspeh, jer očigledno da ni to nije slučaj. Sa druge strane, Iran je deo tog dogovora o Kaspijskom moru, zemlja koju Sjedinjene Države pokušavaju da izoluju. Oni su, dakle, vrlo dobri u tome da ono što im se ne dopada predstave jednostavno kao da ne postoji ili da ignorišu ono što nije njihova verzija istine. Neko u Pentagonu zna da je ovo stvarno velika ruska pobeda, kao i pobeda Irana, i SAD neće da reklamiraju svoj poraz“, kategoričan je Pavić.
Siniša Ljepojević napominje da je za „Kaspijski dogovor“ vrlo zainteresovana i Turska.
„U dogovor su uključeni Azerbejdžan i Turkmenistan, zemlje koje su etnički bliske Turskoj, jer pripadaju Turcima Seldžucima, dok je današnju Tursku osnovalo osmansko pleme. Dakle, to je ista etnička grupa i među njima postoji velika saradnja, pa je Ankara veoma zainteresovana da ovaj dogovor pet zemalja bude uspešan. Sa druge strane, Turska ima ambicije da malo promeni intenzitet savezništva sa zapadnim saveznicima iz NATO-a i da se okrene ka Istoku, pa je u tom smislu ovo ciljna grupa Turske — od Irana, preko Rusije, do Avganistana. Prema tome, za Tursku je dogovor u vezi sa Kaspijskim morem dobar znak“, zaključuje Ljepojević.
