Prema rečima portparola Vlade Nemačke Štefana Ziberta, lideri dveju zemalja će razgovarati o situaciji u Siriji i na istoku Ukrajine, ali i izgradnji „Severnog toka 2“.
Prema rečima eksperata, cilj pregovora mogao bi, međutim, da bude i pokušaj da se učvrsti partnerstvo i da se razmene ideje o reakciji na Trampovo uvođenje carina na aluminijum i čelik koje su pogodile i Nemačku i Rusiju.
List navodi da je poslednji sastanak Merkelove i Putina održan u maju ove godine u ruskom gradu Sočiju. Dvoje lidera redovno razgovara i telefonom o spornim spoljnopolitičkim pitanjima.
„Posmatrao bih ovaj sastanak u širem, globalnom kontekstu. Ne vidim u tome znak otopljavanja odnosa Berlina i Moskve, ali oni imaju zajedničke interese i sve više pokušavaju da u vezi s njima sarađuju“, naveo je šef Centra za izučavanje Centralne i Istočne Evrope, Rusije i Centralne Azije Štefan Majster.
Reč je, pre svega, o izgradnji gasovoda „Severni tok 2“ koji će isporučivati ruski gas Nemačkoj, zaobilazeći Ukrajinu i Poljsku. SAD su protiv tog projekta, ali Rusiju i Nemačku povezuju ekonomske i istorijske veze, kao i nasleđe dva svetska rata. U Nemačkoj živi oko tri miliona ruskih Nemaca koji pretenduju na državljanstvu po krvnom pravu.
Dugu istoriju uzajamnih odnosa, koja je počela pre dolaska Merkelove na vlast 2005. godine, imaju i sami lideri dveju zemalja, navodi američki list.
Očekuje se da će Merkelova, koju redovno kritikuju zbog migracione politike, u okviru razgovora o situaciji u Siriji postaviti pitanje povratka sirijskih migranata kućama. Imajući u vidu ulogu Rusije u podršci predsedniku te zemlje Bašaru el Asadu, svaki sporazum o tom pitanju zahteva rusko učešće, navodi „Njujork tajms“.
Postoje i strahovanja da bi nove američke sankcije Rusiji mogle da utiču na rad nemačkih preduzeća, što predstavlja povod za širenje saradnje.
„Ne vidim promene u odnosima Moskve i Berlina, ali na nekim konkretnim pitanjima oni bliže sarađuju, što je odgovor na spoljnu politiku SAD“, naveo je izvršni direktor Istočnog komiteta za nemačku ekonomiju Mihael Harms za „Njujork tajms“.
