00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Keš na ruke — izbegavanje paprenih provizija bankama

Pratite nas
Nijedan propis u Srbiji ni penzionere ni radnike ne obavezuje da do svog novca, penzija ili plata, dolaze preko banaka.

Među zaposlenima sve je više onih koji bi svoju platu radije videli u koverti, a ne na računu. Tako bi izbegli bankarske troškove za održavanje računa, kartice, razna obaveštenja i opomene koji godišnje iznose najmanje 1.200 dinara, a u zavisnosti od banke u kojima im je račun i niza drugih okolnosti — da li koristi i kreditnu karticu i dozvoljeni minus — ti troškovi rastu. A ako se na njih dodaju i kamate za kreditne kartice i dozvoljeni minus, mogu da im „pojedu“ najmanje pola plate.

Naravno, i građani su često sami krivi jer ne čitaju sitno štampana obaveštenja. Zato mnogi, iako ček kao sredstvo plaćanja koriste masovno, pre svega za odloženo plaćanje, nisu znali da ni to nije besplatno. Banke naplaćuju njihovo izdavanje, najčešće od 15 do 30 dinara za jedan, a pojedine banke su doskora zaračunavale i „ležarinu“ — svaki neupotrebljeni ček mesečno je koštao 30 dinara, pa ako ste, na primer, kupili nešto na odloženo plaćanje za deset meseci samo to vas je koštalo 300 dinara. A neke banke su naplaćivale i još 100 dinara na ime „troškova realizacije“.

Pokretanje ove teme, u vreme kada se priča o tome da razvijene zemlje razmišljaju o ukidanju keša i prelasku na instant bankarstvo, a da je isplata keša „na ruke“ put do nelegalnih transakcija, u Srbiji je razumljiva jer banke na sve načine pokušavaju da povećaju svoje zarade. Ako su smanjile kamate na kredite i razne pozajmice, to nadomeštavaju raznim zakamufliranim troškovima koje naplaćuju klijentima. Mnoge banke, na primer, neke usluge najave kao besplatne u prvih nekoliko meseci po otvaranju računa, a potom ih papreno naplaćuju.

Treba, pre svega, imati u vidu da gotovinske isplate ne moraju biti na crno. Svaki poslodavac može, kada plati sve dažbine (državi poreze i doprinose penzionom i zdravstvenom fondu) zaposlenome platu umesto na račun u banci da isplati na ruke. U kešu.

Nijedan zakon naše države poslodavcima ne brani da radnicima zarade isplaćuju u kešu, ali retko ko to čini. Isplate u gotovini ne zabranjuje nijedan propis iz delokruga Narodne banke Srbije.

O tome da, ako već nemaju potrebu da u banci podižu kredit građani mogu da insistiraju da im plate budu isplaćene „na ruke“, u današnjoj „Energiji Sputnjika“ Jelica Putniković razgovara sa Danielom Ilić Krasić, novinarkom „Večernjih novosti“ i Dušanom Uzelcem, direktorom finansijskog portala „Kamatica“.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala