Prema tim navodima, u septembru i oktobru 1995. godine samo je uzak krug visokih vojnih oficira i državnih zvaničnika Hrvatske znao za planiranje te operacije.
„I danas se malo zna o najvećoj bici na ovim prostorima koja se nije dogodila. Planovi za ovu vojnu operaciju u Glavnom štabu počeli su da se izrađuju odmah nakon završetka operacije ’Oluja‘. Za komandante akcije na terenu određeni su generali Pavao Miljavac i Vinko Vrbanac“, piše „Jutarnji list“.
Operacija je dobila naziv „Vatrene kočije“ zbog načina njenog izvršenja. Naime, plan je navodno bio da se „razrova tlo na ulazu u Baranju“ i na taj način uspostavi „vatreni tunel“ kroz koje bi prošla pešadija.
U tu svrhu na prednje linije postavljeno je skoro 1.200 topovskih cijevi.
„Žestokim artiljerijskim udarom trebalo je uništiti minska polja u Baranji i time omogućiti prodor pešadije u dubinu neprijateljske teritorije. Za operaciju je pripremljeno pet gardijskih brigada, a dve su bile u rezervi, kao i jedinice iz Zbornog područja Osijek.
Određena su dva glavna i jedan pomoćni pravac delovanja. Glavni pravci delovanja bili su Beli Manastir — Batina i Ilok. Rezervni pravac je bio Vukovar“, piše „Jutarnji“.
Prema navodima zagrebačkog dnevnika, bilo je planirano da hrvatska vojska u roku od 24 sata izbije na granicu sa Srbijom i da se u roku od tri dana završe sve vojne akcije.
Kao i u „Oluji“, i u toj operaciji je sedma gardijska brigada imala značajnu ulogu. Naime, upravo njeni pripadnici trebalo je da prvi izbiju na srpsku granicu.
„Na simboličan način smo hteli pokažemo da su potpuno netačne sve priče da Zagorci ne znaju da se bore“, kažu sagovornici hrvatskog lista.
O pripremama hrvatske vojske za novu vojnu operaciju sve su znali i operativci CIA na terenu koji su o svemu obaveštavali Vašington.
„To dokazuju dokumenti CIA koji su objavljeni pre nekoliko godina. Oni jasno pokazuju da su američki obaveštajci i te kako računali na novu vojnu akciju hrvatske vojske i svoje nadređene u Vašingtonu obaveštavali da će Hrvati u toj operaciji pobediti. U obaveštajnom memorandumu od 12. oktobra 1995. godine stoji da je Zagreb skloniji vojnom rešenju situacije u sektoru Istok nego pregovorima. Navode kako je tadašnji šef Tuđmanovog kabineta Hrvoje Šarinić tvrdio da Hrvatska neće proterati tamošnje Srbe, ali, tvrdi se u dokumentu, većina hrvatskih funkcionera se nadala da će većina Srba otići“, piše „Jutarnji“.
Međunarodna zajednica je od Tuđmana tražila da odustane od vojnog rešenja. Prema rečima sagovornika „Jutarnjeg lista“, na to je pristao tek kad su mu predočene procene žrtava na hrvatskoj strani.
