Gotovo svaki četvrti građanin Nemačke nije rođen u toj zemlji, ili su mu roditelji rodom iz inostranstva. Glavni razlog za snažan rast udela migranata je u tome što je već duže vreme stopa imigracije veća od one u SAD, koja važi za imigrantsku zemlju.
Isto tako važan uzrok je smanjenje stanovništva bez migrantskog porekla godišnje za pola miliona.
Koliko se brzo dešavaju promene u stanovništvu pokazuje detaljniji pogled na starosne grupe.
Dok danas u Nemačkoj živi 5,8 miliona građana bez migranstkog porekla u starosti između 50 i 54 godine, kod mlađih grupa je situacija sasvim drugačija.
Kod starije generacije svaki deseti građanin Nemačke ima migrantsko poreklo, a kod mladih je udeo već 38 odsto, prenosi Tanjug.
Nemačko društvo se od ’60-ih godina razvijalo u migrantsko društvo, konstatuju mediji dodajući da je Nemačka postala najomiljenija evropska destinacija svih kategorija migranata — radna, porodična ili migracija u cilju dobijanja azila.
Prema statističarima iz Vizbadena, 51 odsto ljudi migrantskog porekla ima nemački pasoš ili dvojno državljanstvo, dok su ostatak stranci. Poređenja radi 2011. je „samo“ 42 odsto imalo nemački pasoš.
Ova statistika bazirana je, kako je navedeno, na mikrocenzusu, godišnjeg istraživanja građana. To istraživanje je pokazalo i da u Nemačkoj dva i po miliona građana pretežno govori stranim jezikom.
Najčešće korišćeni jezici su turski, ruski, poljski i arapski.
Ukoliko u jednom domaćinstvu svi članovi imaju strano poreklo, u 55 odsto slučajeva koristi se strani jezik, ali ako je samo jedan deo stranog porekla, korišćenje stranog jezika pada na sedam odsto.
