Prema raspoloživim informacijama, novinare koji su snimali dokumentarni film napalo je deset osoba, a napadači su nosili turbane i govorili na arapskom. Napadači su otvorili vatru na njihov automobil a preživeo je samo afrički vozač. Ubice su odnele skupu opremu za snimanje i nestale.
Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova saopštila je da je identitet novinara potvrđen, da će njihova tela biti prebačena u Rusiju narednih dana, a da su kod njih pronađene novinarske legitimacije različitih medija koje su istekle a da su u Centralnu Afriku otišli sa turističkim vizama.
Ona je takođe rekla da prilikom pregleda tela novinara nisu pronađeni tragovi mučenja i okarakterisala kao budalaštinu informacije da su novinari istraživali delatnost privatnih vojnih kompanija u toj zemlji: oni nisu išli tamo gde rade ruski instruktori.
Stručnjak za Južnu Afriku Aleksandar Danevič skreće pažnju da je Centralnoafrička Republika jedno od najopasnijih mesta na planeti.
„Rusko Ministarstvo spoljnih poslova jasno je stavilo do znanja da je spremno da podrži sve novinarske projekte na teritoriji trećih zemalja, ali pod uslovom da novinari na vreme obaveste rusko diplomatsko predstavništvo u ovoj zemlji o svojim planovima. Samo u ovom slučaju država Rusija može da garantuje njihovu bezbednost. U ovom slučaju novinari se nisu obratili diplomatskom predstavništvu, a policija i armija Centralnoafričke Republike nemaju dovoljno kapaciteta da to urade“, ocenjuje Danevič.
U toj zemlji, podsetimo, već pet godina traje građanski rat, beda je rekordna čak i za afrička merila, a vlada kontroliše najviše četvrtinu teritorije. Ni novinari ni njihov poslodavac nisu preduzeli uobičajene bezbednosne mere predviđene za takve situacije.
Kako se ispostavilo, novinare je u Centralnoafričku Republiku poslao Centar upravljanja istraživanjima, koji finansira odbegli oligarh Mihail Hodorkovski, nastanjen u Londonu. Na društvenim mrežama pojavila se njegova izjava da će finansijski obezbediti njihove porodice, ali ni reči o tome zašto su novinari poslati u sigurnu smrt i koja je bila njihova misija na zaraćenoj teritoriji.
Kako je Sputnjiku saopštio rukovodilac tog Centra Andrej Konjahin, novinari su skrenuli 23 kilometra sa predviđenog puta. Misija UN za stabilizaciju situacije u Centralnoafričkoj Republici saopštila je da su tela poginulih Rusa bila pronađena u ostavljenom vozilu, 33 kilometra severno od Sibuta. Istražni komitet Rusije je pokrenuo krivični postupak i saopštio spremnost afričke policije da pomogne u istraživanju događaja.
Politikolog Dmitrij Jurjev smatra da je odluka centra da pošalje novinare u tu afričku zemlju skandalozna.
„Strašno nasleđe ’90-ih godina je kada neko se odnosi prema ljudima kao da je u pitanju đubre. U ovom slučaju oni koji su poslali novinare u Centralnoafričku Republiku uopšte ne razmišljali o vrednosti života. Dakle, ovi veoma stručni novinari su iskorišćeni kao potrošnji materijal. Hodorkovski je iskoristio tri života kao instrument za samopromociju“, kaže Jurjev.
Direktor fonda za naprednu politiku Oleg Bondarenko ne isključuje da njihovo ubistvo ima političku konotaciju, s obzirom da je novinare poslao Centar koji finansira Hodorkovski.
„Lično sam poznavao Orhana Džemala, on je bio veoma hrabar čovek. Ali naše kolege i drugovi su poslati u Centralnoafričku Republiku sa političkim ciljevima. Sa kojim ciljevima — trebalo bi pitati Mihaila Hodorskovskog, koji finansira Centar istraživanja. Samo oni znaju šta su ruski novinari tražili u Centralnoafričkoj Republici, posebno imajući u vidu činjenicu da u onom delu zemlje u kojom su bili novinari ruskih instruktora nema“, zaključuje Bondarenko.
Inače, nije tajna da se u Centralnoafričkoj Republici nalaze ruski vojni i civilni instruktori obučavaju vladine snage, za šta su odobrenje dale i Ujedinjene nacije. Osim toga, Rusija je, kako bi podržala vojsku te zemlje, zimus besplatno poslala i kontingent oružja.
