Tradicija da se Dan VDV-a obeležava u Parku Gorki pojavila se početkom devedesetih godina prošlog veka, kada je tu održan sportski padobranski desant. Iako su od 1997. godine takve aktivnosti nad prestonicom zabranjene, tradicija okupljanja u tom parku je ostala.
Tu se na Svetog Iliju, nebeskog zaštitnika desantnih padobranskih jedinica, svake godine organizuju koncerti i druge manifestacije posvećene ovim elitnim jedinicama. Tu ne dolaze samo „desantniki“ iz Moskve, nego i iz drugih regiona Rusije, čak i inostranstva.
I danas je Gorki park bio stecište svih njih. Mnogi su došli sa ženama i decom. Svi su obučeni u plavo-bele majice tzv. „teljnjaške“, na glavama nose plave beretke, a u rukama zastave VDV-a i uzvikuju: „Slava VDV-u“ i „Niko osim nas!“, što je slogan „krilate pešadije“.
Jedna od tradicija je kupanje u fontanama. Kada je i kako je započela ta tradicija, nije poznato. Postoji više verzija. Prema jednoj romantičnoj legendi padobranaca, oni se kupaju u fontanama zato što vide odraz neba u vodi i žele da mu budu bliže. Po drugoj, tokom rata u Avganistanu nije u blizini bilo vode, pa su ruski vojnici koristili rezerve iz fontana.
Kako god bilo, tradicija se već decenijama ne prekida. I danas su, na moskovskih trideset stepeni Celzijusa, gradske fontane bile pune kupača: dece, odraslih i veterana. Muškarci se bacaju u vodu uz povike: „Za VDV!“.
U vodu su uskočili i mladenci sa svatovima. Mlada u venčanici, preko koje je obukla „teljnjašku“ i sa plavom beretkom na glavi, a mladoženja se ogrnuo zastavom VDV-a.
Strani turisti znatiželjno gledaju, fotografišu, komentarišu. Kažu da u njihovim zemljama nema takvog slavlja kao u Rusiji i priznaju da su oduševljeni veselom i prijateljskom atmosferom, kao i pozitivnom energijom.
Iako policija ne gleda blagonaklono na običaj ruskih padobranaca da se kupaju u fontanama (a u nekim ruskim gradovima ih na današnji dan i gase), vojnici smatraju da staru tradiciju ne treba narušavati.
Kao i ranijih godina, tako ni ovog puta nije izostala ni druga tradicija vezana za ovaj praznik — konzumiranje lubenica.
Tradicija da se na Dan Vazdušno-desantne vojske jedu lubenice nastala je krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina nakon povlačenja sovjetskih trupa iz Avganistana. Nije tajna da su mnogi pripadnici ovih specijalnih jedinica tamo ratovali, a lubenice su na vojnički sto iznošene samo za praznike, pa je tako taj običaj prenet iz Avganistana.
Osim fontana, na Dan VDV-a u parku rade i vojničke poljske kuhinje. Tu se služi tradicionalno vojničko jelo — kaša od heljde sa mesom iz konzerve i naliva se čaj.
Tokom celog dana na glavnoj sceni parka nastupaju muzičke grupe. Publika sa njima peva uglas rodoljubive pesme. Drugi su se povukli u debelu hladovinu, seli na klupe ili travnjake i za svoju dušu uživaju u zvucima gitara. Dečaci obučeni u vojničke uniforme veru se po drveću, a devojčice okolo trčkaraju.
Za mnoge veterane proslava Dana VDV-a je i prilika da se ponovo sretnu sa starim saborcima i prisete svog službovanja.
Dok „desantniki“ i građani zajedno slave, policija i Rosgvardija nadgledaju dešavanja i brinu o javnom redu i miru.
