Tokom analiza stručnjaci su uočili da se u tom periodu od poreskih krivičnih dela koja prethode krivičnom delu „pranje novca“ (takozvana predikatna krivična dela), pojavljuje samo poreska utaja, za koju je protiv 36 lica pokrenuta istraga, protiv devet lica podignuta optužnica, a pravosnažno su osuđena dva lica.
Podaci Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom ukazuju da je u postupcima vođenim za krivično delo poreska utaja privremeno zaplenjena imovina u vrednosti od 1,8 miliona evra, dok vrednost trajno oduzete imovine iznosi 737.855 evra.
U Nacionalnoj proceni rizika ukazano je da se značajan deo poslovanja i dalje obavlja gotovinski, i to u cilju izbegavanja poreza i zato poreski obveznici često iskazuju u svojoj poslovnoj dokumentaciji fiktivna poslovanja preko tzv. „fantom i peračkih firmi“.
„Upravo je ovakvo poslovanje, sa aspekta tipologije pranja novca, najčešće korišćeno kada su u pitanju poreska krivična dela kao predikatna (prethodna pranju novca)“, navodi se u dokumentu, prenosi Tanjug.
Pored utaje poreza, poreska krivična dela su neuplaćivanje poreza po odbitku, neosnovano iskazivanje iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit i nedozvoljeni promet akciznih proizvoda.
Od 2013. do 2017. za poreska krivična dela, podneto je 7.525 krivičnih prijava i prijavljeno 8.841 krivično delo, a uočen je trend rasta.
Otkriveno je ukupno 4.838 učinalaca, istraga je pokrenuta protiv 1.341 lica, optužnica podignuta protiv 3.481 osobe, dok je pravosnažno osuđeno njih 1.942.
