Tokom dana se, žice na kojima raste alga, povlače prema površini mora kako bi alge dobile što je više moguće sunčeve energije, a tokom noći se vraćaju u dubine gde ima mnogo više nutrijenata.
Kada je vreme za branje algi, žica ih povlači na obližnji brod, gde se pretvaraju u ekvivalent nafte, prenosi „Ekspres.hr“.
U isto vreme, naučnici se trude da alge budu još bogatije energijom.
„Ekson mobil“ i „Sintetička genomika“ zajedno rade na povećanju udela ulja u algama sa 20 na 40 odsto, što bi ih činilo mnogo isplativijim.
„Alge se kao biogorivo spominju od sedamdesetih godina, ali dosadašnja istraživanja nisu bila preterano uspešna“, kažu iz „Start-apa“ i napominju kako se čini da je upravo kucnuo čas da se alge počnu ozbiljno posmatrati kao valjana opcija.
Sve više i ubrzanije se traže izvori energije za rastuću populaciju planete, ali da to u isto vreme bude nešto što neće uništiti planetu.
„Alge strašno brzo rastu, mnogo, mnogo brže od kopnenog bilja. Imaju više kapaciteta za fotosintezu, tako da se zaista isplati ulagati trud i znanje u to da se alge pretvore u novu naftu“, kaže Mišel Morison.