Prema izvorima tog magazina, Kisindžer smatra da treba iskoristiti istu strategiju koju su SAD koristile sedamdesetih godina prošlog veka za obuzdavanje SSSR-a, a Tramp je po svoj prilici za to dobra adresa s obzirom na to da je i sam, još dok je bio kandidat za predsednika SAD 2016. godine, govorio da treba objediniti napore sa Rusijom kako bi se obuzdala Kina.
Komentarišući navode „Dejli bista“, istoričar Saša Adamović za Sputnjik kaže da se svet u velikoj meri promenio u odnosu na to kakav je bio sedamdesetih godina prošlog veka, odnosno u doba Hladnog rata. Tada su, objašnjava, postojale dve supersile — SAD i Sovjetski savez, a čitav svet se delio po toj liniji.
„Ideja tadašnjeg predsednika Amerike Ričarda Niksona da, iako je bio deklarisani antikomunista, iskoristi komunističku Kinu kojom je u to vreme upravljao Mao Cedung kako bi obuzdavao Sovjetski Savez, imala je u ono vreme jasan geopolitički smisao. Džordž Kenan, američki diplomata i bivši ambasador SAD u Moskvi i Beogradu, bio je tvorac ideje obuzdavanja SSSR-a, a Henri Kisindžer je zajedno sa Niksonom procenio da bi Sovjetski savez, kao jedna od dve velike supersile, najlakše mogao da bude obuzdan u savezu sa Kinom, jer su primetili izvestan geopolitički rivalitet između te dve države“, kaže Adamović.
Međutim, dodaje naš sagovornik, svet se od tada radikalno promenio.
„Posle kolapsa Sovjetskog saveza devedesetih godina imali smo period od gotovo četvrt veka apsolutne dominacije jedne jedine supersile — Sjedinjenih Američkih Država. Ta dominacija je trajala do pre nekoliko godina, a danas smo svedoci da se jedan sistem ruši, a novi svetski poredak još e postoji, pa živimo u jednom tranzicionom periodu. U današnjim okolnostima je za SAD i administraciju Donalda Trampa upravo Kina geopolitički protivnik broj jedan“, objašnjava Adamović.
Kina se, napominje on, iako je nominalno komunistička država, proteklih decenija transformisala u veliku ekonomsku silu koja, po svemu sudeći, krupnim koracima gazi ka tome da postane supersila i u drugim oblastima.
„Ponoviti onu ideju iz sedamdesetih godina da SAD, ovog puta uz pomoć Rusije i predsednika Vladimira Putina, krenu u obuzdavanje Kine, u ovom trenutku najverovatnije nije moguće. Proteklih decenija, zahvaljujući između ostalog i politici prethodnih američkih administracija, Ruska Federacija i Kina su razvile strateško partnerstvo koje je dostiglo izuzetno visok nivo i od kojeg su obe strane imale velike koristi. U tom smislu bilo bi zaista naivno očekivati da bi se preko noći, samo pukom željom nove američke administracije, to moglo promeniti i da bi Ruska Federacija stala na stranu SAD protiv Kine“, kategoričan je Adamović.
Međutim, napominje Adamović, Kisindžerova ideja savezništva Moskve i Vašingtona nije iznenađujuća, imajući u vidu da on, kao doajen američke spoljne politike, već dugi niz godina ima veoma dobar odnos sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Takođe, jedan njegov institut se isključivo bavi Kinom i on je, ističe Adamović, nesporno izuzetan poznavalac odnosa u trouglu SAD-Rusija-Kina.
„Kisindžer je neko ko je možda sve donedavno mislio da su SAD ta supersila koja bi trebala da, sa svojim vrednostima koje simbolizuje, predvodi svet. Ipak, verujem da je shvatio je da je realnost sada drugačija i da bi možda trebalo ići ka stvaranju jednog novog svetskog poretka u kojem će biti mesta i za druge velike sile, poput Rusije i Kine, i u kojem SAD više neće imati taj svetski geopolitički monopol. Mislim da bez obzira na njegove javne nastupe, a on svakako jeste glasnogovornik onog dela američkog spoljnopolitičkog establišmenta koji zauzima realistički stav prema međunarodnim odnosima, u ovom trenutku nije realno očekivati da je moguće, bukvalno preko noći, promeniti odnose u tom trouglu i da bi Rusija i Amerika mogli da budu partneri protiv Kine“, zaključuje Adamović za Sputnjik.
