Od kako je Donald Tramp ušao u Belu kuću, SAD napuštaju taj pristup, povlače se iz trgovinskih sporazuma sa pacifičkim državama, a najbližim saveznicima u Aziji zameraju zbog tereta koji je Vašington preuzeo na sebe radi njihove bezbednosti.
Za sve to vreme, Kina je diskretno sprovodila svoj dalekosežni plan širom Latinske Amerike, piše „Njujork tajms“ i kao primer navodi kontrolnu stanicu za satelitske i svemirske misije koju je kineska vojska izgradila u Argentini.
Ta svemirska stanica u Patagoniji, vredna 50 miliona dolara, počela je da radi u martu, kao deo kineskog ambicioznog plana da pošalje ekspediciju na tamnu stranu Meseca. Njena satelitska antena sa tanjirom visoka je kao 16 spratova i teška 450 tona.
Prema pisanju lista, to je najuočljiviji simbol nastojanja Pekinga da transformiše Latinsku Ameriku prema svojim potrebama što, međutim, direktno podriva političku, ekonomsku i stratešku moć SAD u tom regionu.
„Njujork tajms“ piše da je sporazum o izgradnji stanice postignut „u tajnosti“, u vreme kada su Argentini očajnički bile potrebne investicije, i navodi da postoji zabrinutost da bi se njome, iako je definisana kao civilna, mogli ojačati kapaciteti Kine da prikuplja obaveštajne podatke na zapadnoj hemisferi.
U vreme kada su SAD smatrale neupitnim svoj primat u Latinskoj Americi, u svom takoreći „dvorištu“, Kina je tamo širila trgovinu, davala povoljne kredite, gradila ogromne infrastrukturne projekte, jačala vojne veze i za sebe obezbedila mnoge resurse u tom delu sveta, prenosi Tanjug.
Nastup Pekinga dogodio se u povoljnom trenutku. Kineski apetit za naftom, gvožđem, sojom i bakrom iz regiona pomogao je da se Latinska Amerika zaštiti od najgorih posledica globalne finansijske krize. Kina im je pomogla i postigla sporazume koji i u narednim decenijama cementiraju njenu ulogu kao centralnog igrača u tom delu sveta.
Trgovina između Kine i zemalja Latinske Amerike i Kariba prošle godine je dostigla 244 milijarde dolara, dva puta više nego deceniju pre toga. Od 2015. godine Kina je pretekla SAD kao najveći trgovinski partner Južne Amerike.
Frenk Rouz, pomoćnik američkog državnog sekretara u vreme Obame, za „Njujork tajms“ kaže da postoji zabrinutost, jer Kina razvija sofisticiranu tehnologiju za ometanje i uništavanje satelita. To čine, tvrdi on, kako bi otupeli američku vojnu prednost, koja je u velikoj meri rezultat prednosti u svemiru.
Kada je dogovorena izgradnja svemirske stanice u Patagoniji, Argentini je bio neophodan novac da bi otplatila milijarde dolara dugova. Kina joj je ponudila 10,2 milijarde dolara za stabilizovanje valute i obećala još toliko za revitalizaciju zapuštene mreže železničkih pruga.
Zauzvrat, tražili su lokaciju sa koje bi mogli da, i sa te strane zemljine kugle, prate svoje satelite, pre nego što pošalju ekspediciju na Mesec. Ukoliko bi bila uspešna, ta misija bi mogla da bude prekretnica u istraživanju svemira, a potencijalno bi utrla put za eksploataciju helijuma 3, za koji naučnici veruju da će omogućiti revolucionarno čist izvor energije, piše „Njujork tajms“.
List ukazuje i na još neke korake koje su Kinezi preduzeli, a koji su iznenadili Pentagon. U oktobru 2015. godine ugostili su ministre odbrane 11 latinoameričkih zemalja na desetodnevnom forumu posvećenom vojnoj saradnji. Kopirajući ono što Amerikanci rade širom sveta, oni su organizovali i zajedničke vojne vežbe, čak i mornaričke u vodama Brazila i Čilea. Ti kontakti su omogućili i prodaju kineske vojne opreme.
Ivan Elis, sa američkog Vojnog koledža u Pensilvaniji, kaže da Kina, dok sledi tu saradnju, jednim okom gleda ka SAD, odnosno ka mogućnosti izbijanja sukoba sa Amerikancima.
„Kina sebe pozicionira u svetu koji će biti bezbedan za razvoj Kine. Ako govorimo o svetu u 2049. godini, iz perspektive Latinske Amerike, Kina je neosporno pretekla SAD kad se radi o apsolutnoj moći i veličini. Iskreno, ako bi se odvijao neki konflikt, došli biste do tačke da ne možete isključiti mogućnost da kineske snage operišu iz baza u tom regionu“, kaže Elis.
Svega nekoliko nedelja pošto je kineska svemirska stanica proradila, SAD su objavile da finansiraju izgradnju centra za hitne situacije, takođe u Patagoniji, tvrdeći da te dve stvari nisu u vezi.
I dok Trampova administracija tek treba da artikuliše jasnu politiku prema zapadnoj hemisferi, Vašington je već poslao upozorenja zemljama tog dela sveta da ne budu suviše bliske sa Kinom.
Međutim, „Njujork tajms“ prenosi i izjavu Žorža Arbaša, iz brazilskog Ministarstva za planiranje, da je „nepredvidljivost“ Vašingtona onemogućila jače partnerstvo SAD i Latinske Amerike, dok je Kina bila daleko jasnija kada se radi o njenoj viziji.
