Ovo su prognoze koje bi po Pirsonu mogle da se ostvare do 2050. godine.
Pirson je uveren da će već kroz trideset godina biti moguće preneti složene mogućnosti našeg mozga u neku od jedinica za čuvanje podataka.
To će biti samo završnica uspešne saradnje sa robotima. Naime, ljudi će sebi dodavati „gadžete“ za poboljšavanje inteligencije, kapaciteta sećanja i osećaja.
Pitanje je jedino hoće li to biti ostvareno fizičkom nadogradnjom ili bežičnim putevima.
99 odsto mozga bi tako bilo pripojeno na neku vrstu kolektivne mreže koja bi procesuirala podatke i ubrzavala kognitivne performanse.
Taj protok informacija osiguravao bi i mogućnost prenosa svesti, čak i za one koji se nisu na vreme osigurali — pa će eventualni finansijski aspekt transfera biti prepušten i naknadnim intervencijama.
U prevodu — ako se sami ne prenesete, možda to učine vaši najbliži, kolege ili država.
Androidi će biti potrošna roba i njihov kvalitet uz fizičke atribute generisaće i cenu.
Ko će biti vlasnik svesti, takođe je interesantno pitanje.
Pirson zaključuje da u budućnosti više nećemo biti vlasnici vlastitog uma, ako se odlučimo za učestvovanje u mreži.