„Narodi koji su prihvatili hrišćansku veru kao svoju, mogli su da dostignu neverovatne visine u politici, umetnosti, literaturi, nauci, ali i u ekonomskoj delatnosti. Stekli su neverovatno iskustvo zajedništva, koje je u više navrata spasavalo, jačalo i podržavalo našu državu u najgorim trenucima“, rekao je on.
Putin je ocenio da na to duhovno nasleđe vreme nema nikakav uticaj.
„Naš sveti dug je da očuvamo i umnožimo taj duh za nova pokolenja. Veoma je važno to što savremeno društvo brine o jačanju moralne podrške. Ogroman uticaj imaju i humanitarne i obrazovne organizacije“, istakao je ruski predsednik.
Putin je naveo i da je krštenje Rusije izvršilo veliki uticaj na svetski razvoj, ali i da je bilo odskočna daska za razvoj ruske državnosti.
„Krštenje je ključni trenutak u našoj istoriji, događaj civilizacijskih razmera koji je opredelio dalji razvoj Rusije tokom vekova“, rekao je i dodao da je knez Vladimir svojevremeno napravio odlučujući izbor pruživši narodu osnovu za zajedništvo, novi život i sve ostalo, kako bi se ujedinili ljudi koji su naseljavali tu teritoriju.
Naveo je i da je pravoslavlje učinilo to što ranije nije bilo moguće — vera se obratila čoveku, njegovoj duši i savesti, sa večnim pozivom na milosrđe, dobrotu i ljubav, a ljudi su taj poziv i čuli.
Citirajući čuvenog ruskog pisca Lava Tolstoja, Putin je rekao i da je krštenje Rusije dalo njenim precima slobodu izbora između dobra i zla.
