Da je sreće, vest da je levičarska španska Vlada odlučila da se obračuna sa teškim nasleđem španskog građanskog rata (1936 — 1939) i diktature generala Fransiska Franka koja je posle njega usledila, izazvala bi polemike među istoričarima i hispanistima o posledicama „pakta ćutanja“, usvojenog posle Frankove smrti 1975. godine.
Međutim, novi predlog Zakona o istorijskom sećanju koji predlaže Vlada Pedra Sančeza tiče se i naših prostora, s obzirom da predviđa da se grobnice svih fašističkih lidera izmeste na manje vidljiva mesta od sadašnjih ili da se njihovi posmrtni ostaci vrate u zemlje u kojima su rođeni.
Mnogi nacistički zločinci našli su posle Drugog svetskog rata utočište u Frankovoj Španiji, između ostalih i ustaški „poglavnik“ Ante Pavelić i koljač Vjekoslav Maks Luburić, a španski portal „El diario“ piše da bi usvajanje novog zakona moglo da rezultira izmeštanjem njihovih grobova na manje vidljiva mesta ili povratak njihovih ostataka u zemlju rođenja. U njihovom slučaju, to je Bosna i Hercegovina.
Sagovornici Sputnjika, univerzitetski profesor iz Zagreba Žarko Puhovski i banjalučki politikolog Aleksandar Vranješ, kažu da za premeštaj Pavelićevih i Luburićevih posmrtnih ostataka postoje najpre formalne prepreke.
Dok Luburićev grob vlasti Valensije, grada gde je sahranjen, mogu slobodno da otvore, Pavelićev grob je u vlasništvu familije, za šta bi im bila potrebna sudska odluka, kaže Puhovski.
Sa druge strane, Vranješ se pita ko bi dao dozvolu u ime Bosne i Hercegovine za prenos tela dvaju ratnih zločinaca.
„Ako bismo gledali kako funkcioniše klasična sprovodnica, to uvek ide preko diplomatsko-konzularne mreže. Faktički bi Španija trebalo zvanično da traži preko Ministarstva inostranih poslova BiH saglasnost da se posmrtni ostaci prebace na teritoriju BiH, a sumnjam da bi srpski ministar inostranih poslova BiH Igor Crnadak pristao da svojim potpisom dâ pristanak za prenos ostataka ove dvojice zločinaca“, kaže Vranješ.
Prema Vranješovom mišljenju, bilo bi veoma teško izvesti prenos ostataka dva ustaška zločinca u BiH.
Međutim, formalna pitanja ovde igraju malu ulogu, a ono što je opasnije, jeste mogućnost da Pavelićeva i Luburićeva grobnica u BiH postanu mesta hodočašća poklonika ustaške ideologije. Podsećamo da je u Čapljini podignut spomenik „žrtvama komunističke represije“, na kojem su upisana imena čak i ustaških koljača iz Prebilovaca i drugih hercegovačkih sela.
Vranješ se pita hoće li politički prvaci Hrvata iz BiH uopšte pokrenuti pitanje prenosa Pavelićevih i Luburićevih ostataka, jer bi time, kako kaže, rizikovali osudu, ne samo srpskog naroda, već i EU i čitavog regiona.
„Jer time bi stavili do znanja da oni, ipak, doživljavaju Pavelića i Luburića kao heroje i NDH kao pozitivan istorijski primer, tako da verujem da će, ako Španija postavi kao mogućnost da ostaci pređu u BiH, ovde to naići na tišinu, odnosno da niti će Hrvati u BiH pokrenuti to pitanje, niti bi Ministarstvo spoljnih poslova dalo za to saglasnost“, kaže Vranješ.
Španija je za vreme Frankove diktature bila sigurno sklonište ne samo za ustaše, već i za naciste iz svih evropskih zemalja. Neki od najpoznatijih su belgijski nacista Leon de Grel, nacistički komandos koji je slavu stekao Musolinijevim oslobođenjem iz savezničkih ruku Oto Skorceni, visoki zvaničnik Nedićeve Srbije Vladimir Velmar Janković.
Koljač koga su se i Nemci i Italijani gnušali — Luburić, živeo je u Španiji pod imenom Visente Peres Garsija, ubio ga je agent jugoslovenske tajne službe Ilija Stanić.
Pavelić u Španiju dolazi posle atentata, koji je u Buenos Ajresu na njega izvršio srpski emigrant Blagoje Jovović 10. aprila 1957. godine. Pavelić umire u Madridu dve godine kasnije od posledica ranjavanja.
Španska Vlada je, tako, nehotično, u želji da se obračuna sa duhovima sopstvene prošlosti, raspalila stare balkanske rane.
