Ruven Rivlin je prvi predsednik Izraela koji je posetio Srbiju u 25 godina dugim odnosima između dveju zemalja. Na sastanku sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem rekao je da je zadovoljan stanjem diplomatskih i ekonomskih odnosa dveju zemalja.
Vučić je zahvalio izraelskom predsedniku što njegova zemlja nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije.
Izrael je jedan od retkih (ako ne i jedini) saveznik Amerike koji nije priznao kosovsku nezavisnost i ne namerava da učini taj potez. Sa druge strane, u srpskim diplomatskim krugovima, on se ne pominje kao zemlja koja bi mogla da bude oslonac Srbiji u njenoj borbi za očuvanje Kosova i Metohije.
Samim tim što se, kada se govori o Izraelu, radi o zemlji sa neprimereno velikim uticajem na svetsku politiku u odnosu na njenu veličinu, znači da izraelsko „ne“ nezavisnosti Kosova ima specifičnu težinu, objašnjava novinar i dugogodišnji dopisnik sa Bliskog istoka Boško Jakšić, bez obzira što, kako kaže, Izrael nema načina da utiče na svoje najveće saveznike, pre svega SAD, da promene politiku u kojoj se Vašington i Jerusalim bitno razlikuju.
Čak i tamo gde bi Izrael mogao da utiče da zemlje zauzmu prosrpski stav povodom nezavisnosti Kosova, na primer sa pojedinim afričkim državama, ne postoji kopča, kaže Jakšić, koja bi bila spona između interesa Izraela i tih zemalja.
„Ali za bilateralne odnose je takav stav jako dobar. On se, pre svega, prevodi konkretno u ekonomsku saradnju. Izrael ima veoma razvijene poslovne aranžmane sa Srbijom, ali i sa Republikom Srpskom, gde nalazi zajedničku tačku u suprotstavljanju Sarajevu, koje se doživljava kao muslimansko“, kaže Jakšić.
Posmatrati zajedničke srpsko-izraelske interese samo kroz prizmu nepriznavanja Kosova je, prema Jakšićevom mišljenju, suženo, ti su odnosi, kaže, kompleksniji i složeniji. Izraelsko nepriznavanje kosovske nezavisnosti samo je „politička trešnja“ na torti celokupnih odnosa dveju zemalja.
Iako su diplomatski odnosi između bivše Jugoslavije i Izraela bili prekinuti između 1967. i 1991. godine, odnosi između Srbije i jevrejskih političkih predstavnika sežu u dalju prošlost. Srpska Vlada je prva posle britanske prihvatila Balfurovu deklaraciju, kojom je britanska Vlada 1917. prihvatila težnje jevrejskog naroda za stvaranje „nacionalnog doma“ u tadašnjoj Palestini.
Odnosi SFRJ i Izraela su prekinuti posle izraelsko-arapskog sukoba 1967. godine, kada jugoslovenska politika, zbog vodeće uloge u Pokretu nesvrstanih, postaje sve više proarapska.
Izrael se protivio NATO agresiji na SRJ 1999. godine, a tadašnji ministar spoljnih poslova Izraela Arijel Šaron bombardovanje je nazvao aktom „brutalnog intervencionizma“, a poslanik izraelskog Parlamenta (Kneseta) Ejlakim Haecni nazvao je Srbe tradicionalnim prijateljima Jevreja.
Po pitanju kosovske nezavisnosti, Izrael je uvek imao decidiran stav da je Kosovo deo Srbije. Tako je 2009. godine izraelski ambasador u Srbiji Artur Kol izjavio da njegova država nema nameru da priznaje nezavisnost Kosova, a ministar spoljnih poslova Izraela Avigdor Liberman iste godine je to i potvrdio.
Međutim, kada je Srbija 2011. godine glasala za prijem Palestine u UNESKO, Liberman je kosovsko pitanje nazvao „osetljivim“ i naglasio da bi zvanični Tel Aviv mogao da prizna nezavisnost Kosova, ukoliko bi to učinile zemlje poput Grčke ili Španije. Sa druge strane, Republika Srpska blokirala je nameru zvaničnog Sarajeva da u UN glasa za prijem Palestine u UNESKO.
