Slično poruku Vašingtonu je uputila i Ambasada Rusije u SAD, ironično je proprativši video-snimkom koji je objavila američka ambasada u Srbiji povodom sto godina od dana kada su se nad Belom kućom vijorile srpska i američka zastava u znak solidarnosti sa srpskim narodom, a povodom četvrte godišnjice početka Prvog svetskog rata.
U ruskoj ambasadi ocenjuju da Deklaracija o Krimu, u kojoj se ponavlja stav Vašingtona o ruskoj „okupaciji i agresiji” tog poluostrva, ne sadrži ništa novo i samo potvrđuje da zapadni partneri Rusije žive u drukčijoj realnosti.
Dodaju i da Stejt department pokušava da operiše međunarodno-pravnim aktima koji sadrže odredbu o pravu naroda na samoopredeljenje a koji su osnova za povrataka Krima u sastav Rusije, dok mit o ruskoj okupaciji Krima, kako kažu, svakodnevno ruše stotine hiljada Ukrajinaca koji odlaze na Krim na odmor.
U Moskvi ocenjuju da je deklaracija namenjena za unutarpolitičku upotrebu u SAD, a kako navodi senator Aleksej Puškov jedini cilj joj je da smanji pritisak na Belu kuću posle susreta ruskog i američkog predsednika Vladimira Putina i Donalda Trampa u Helsinkiju.
Politikolog Sergej Kiseljov ocenjuje da je u tom svetlu Krimska deklaracija Stejt departmenta apsurdna.
„Da je Stejt department objavio deklaraciju o tome da je Kosovo Srbija, to bi značilo da SAD poštuju međunarodno pravo. A imajući u vidu da Stejt department nije usvojio takvu deklaraciju, to znači da se SAD i dalje bave primenom dvojnih standarda. Ali ovo nije nikakva novost, već uobičajena praksa američke spoljne politike i čini mi se da ta Deklaracija pokazuje da je Ruska Federacija 2014. godine značajno uštinula američke interese na veoma važnom strateškom mestu u Istočnoj Evropi, ili ako hoćete i šire, u istočnom delu ogromnom regiona, odnosno strateški važnog za bezbednost Rusije“, kaže Kiseljov.
On ističe da Sjedinjene Države već decenijama krše međunarodno pravo.
„Podržavajući Ukrajinu, gde je bio zapravo sproveden državni udar, i ne podržavajući stanovnike Krima koji su izlaskom na referendum, demokratskim putem rekli ’ne’ vlasti koja je izabrana na takav način, SAD sprovode tu svoju politiku dvojnih standarda. Rusija je, sa druge strane, izašla u susret tome što je stanovništvo na Krimu demokratskim putem pokazalo šta želi. No, ako za SAD volja stanovnika Krima ne predstavlja demokratsku vrednost, a sa druge strane Vašington podržava vlasti u Kijevu, to onda više govori o samoj Americi nego o Rusiji“, navodi sagovornik Sputnjika.
Kako ističe, SAD već decenijama praktično sprovode politiku koja održva njihove geopolitičke interese, ali istovremeno nije u skladu sa normama međunarodnog prava.
„Mi jedino možemo sve to mirno da posmatramo i da se ne uzbuđujemo, jer Deklaracija o Krimu je — samo Deklaracija“, konstatuje Kiseljov.
Publicista i šef Moskovskog politikološkog kluba Jevgenij Benj kaže da je američka spoljna politika u poslednje vreme, blago rečeno, turbulentna po čitavom nizu pitanja pa tako i povodom statusa Krima.
„Trampova izjava dan pre sastanka u Helsinkiju, bila je zapravo da su Obama i njegova politika odgovorni za situaciju oko Krima i da je poluostrvo defakto ruska teritorija. To je naravno, iznerviralo deo američkog establišmenta. Iako se Tramp trudi da u suštini poboljša odnose sa Rusijom, prethodne četiri godine veoma oštre antiruske kampanje su ostavile dubok trag i predstave koje američko stanovništvo i javnosti uopšte ima u odnosu na Rusiju su potpuno iskrivljene. Osim toga, bliže se i izbori za Kongres, a toga je Tramp svestan. I zato Tramp konstantno daje te ’dvosmislene‘ izjave, odnosno manevriše“, objašnjava Benj.
Prema njegovom mišljenju, Trampove turbulencije u spoljnopolitičkom kursu uočavaju se i povodom Krima, ali i generalno povodom odnosa Rusije i Ukrajine, kao i u vezi SAD sa drugim igračima poput EU i Kine.
Benj ističe da je posle sastanka Putina i Trampa jasno da postoje i više pravaca saradnje dve zemlje i da bi bilo logično da se stavi akcenat upravo na to a ne na sporna pitanja.
„Svima je jasno da zvanični organi SAD nikada nisu menjali svoje stavove povodom Krima. Ali sa druge strane još je jasnije da kada se naziru novi horizonti moguće saradnje i kada postoje konkretne referentne tačke, čemu pominjanje jabuke razdora iznova. Mislim da su priče o nesuglasicama mogle, makar tada biti ostavljene po strani“, kaže sagovornik Sputnjika.
Poslanik Državnog saveta Krima Vladislav Gandžara poručuje da niko, ni teoretski, ni praktično, ne može da ospori činjenicu da je Krim neodvojivi deo Rusije. U Helsinkiju je, dodaje on, Putin stavio konačnu i debelu tačko na krimsko pitanje, rekavši da ono za Rusiju definitivno zatvoreno i da o Krimu Rusija ni sa kim neće čak ni da razgovara.
