Analizirajući tragični ishod požara koji su u ponedeljak zahvatili odmarališta na obali istočne Atike, on je rekao da je izvestan broj faktora tome doprineo — ekstremni vremenski uslovi, udari vetra, brzina širenja vatre, šuma koja nije bila očišćena, morfologija terena koja je uticala na brzo napredovanje požara sa zapada ka istoku, odnosno od planine ka moru.
Međutim, odlučujući faktor je bio položaj zgrada i puteva ispod Avenije Maratonos, ukazuje ovaj profesor dinamičke tektonike i primenjene geologije u izjavi grčkoj televiziji Skai.
„To je bio urbanistički plan kao ’zamka smrti‘, zbog kojeg je većina stanovnika i posetilaca ostala zaglavljena. Taj plan obuhvata puteve koji ne vode nikuda, ćorsokake i puteve koji vode do strmih litica iznad mora“, objasnio je on.
Poredeći Mati sa gradićem Mandrom na zapadu Atike, Lekas kaže da su ta dva slučaja slična, s tim da je u prvom reč o požarima, a u drugom o poplavama, pri čemu se u urbanističkim planovima nije vodilo računa o opasnostima koje bi mogle da iskrsnu, prenosi ANA.
Profesor ukazuje da je veoma mali broj grčkih gradova izgrađen na odgovarajući način, pogotovu kad je reč o bezbednosti, i upozorava da je sada pitanje šta se uopšte može uraditi u svim oblastima Grčke, koje su razvijene u poslednjih četiri ili pet decenija, s višestrukim kršenjima propisa o planiranju gradnje i njihovim naknadnim „uvršćenjem“ u urbanistički plan.
Požari su u protekla tri dana odneli 83 života na istoku Atike, a 26 ugljenisanih tela nađeno je u noći između ponedeljka i utorka u okolini Matija, između dveju kuća u mestu Argira Akti.
