Kosovki političari, iako imaju isti cilj — priznanje Kosova od strane Srbije u pregovorima dve strane koji teku, nikako da se slože o tome ko će od njih biti u, kako tvrde, „finišu“ tog čina. Dok vlast na čelu sa Ramušem Hardinajem i Hašimom Tačijem, predsednikom i premijerom takozvane države Kosovo, traže od opozicije da prihvate u parlamentu predloženu platformu za „konačne razgovore“ sa Beogradom, opozicija na čelu sa „Samoopredeljenjem“ za to neće ni da čuje sve dok u ovoj priči poslednju reč ima — Tači.
Da li je samo Tači razlog ovog neslaganja ili su razlozi mogo dublji i dalji od samih pregovora sa Beogradom?
Nedžmedin Spahiju, politikolog sa Kosova, slaže se da sve partije i političari u Prištini imaju isti cilj, a da nesaglasnost oko pregovaračke platforme, o kojoj bi kosovski parlament trebalo da raspravlja u četvrtak, ima drugačiju pozadinu.
„Tačka sporenja je to ko će da bude na vlasti. Ko će da vodi te pregovore sa albanske strane i ništa drugo“, bio je kratak naš sagovornik iz Prištine.
Za razliku od našeg predhodnog sagovornika, dr Dejan Mirović je uveren da cela ujdurma nema čak ni mnogo veze sa samim pregovorima koliko sa činjenicom da je na Kosovu katastrofalna situacija u svakom pogledu.
„Veliki kriminal i korupcija doveli su dotle da je gotovo nemoguće da se preživi. Po tome što se do sada videlo, kako njihov parlament funkcioniše, jasno je da oni kao država ne mogu da funkcionišu, ma kako to Zapad želeo. Jer očito je zasnovana na kriminalu a nosioci toga su u vlasti“, veruje dr Mirović.
On u isto vreme tvrdi da sve i da se desi da iz nekog razloga Srbija prizna Kosovo, to neće promeniti unutrašnju političku scenu na Kosovu upravo iz ovih razloga.
Opozicija na Kosovu čvrsto stoji na stavu da Hašim Tači ne bi trebalo da bude ovlašćeno lice koje bi u ime Kosova potpisalo pravno obavezujući sporazum sa Srbijom, ako do njega dođe. Po njihovom mišljenju, Tači ne samo da je predugo u pregovorima sa Beogradom, već mu spočitavaju da je iz tih razloga „omekšao“, te da bi mogao potpisati i neki „štetan dokument“ po Kosovo, a koji bi se odnosio na sever Kosova. Upravo iz tih razloga vlast je opoziciji ponudila da bude deo ovih pregovora, i to je čak ugrađeno u njihovu pregovaračku platformu, ali su opozicioni lideri to odbili.
S druge strane, i iz EU su u nekoliko navrata ponovili da bi umesto Tačija sa druge strane radije videli neko drugo lice, ali do sada se nisu izjasnili ko bi to mogao da bude. U svakom slučaju, vrlo je moguće, kako neki mediji na Kosovu ocenjuju, a o tome se spekulisalo i ranije, da bi referendum odlučio da li bi taj budući sporazum sa Beogradom imao zeleno svetlo svih kosovskih stranaka ili ne. Navodno će ovaj dodatak o referendumu i biti uslov opozicije da se ugradi u pregovaračku platformu, s obzirom da je izvesno da će Tači ostati glavni pregovarač, i to po želji Amerike.
