Informaciju da je pismo poslato Putinu objavila je zvanična novinska agencija pokreta SABA, u kojoj se, između ostalog, skreće pažnja i na povećanu agresiju protiv Jemena, ali i vojnu eskalaciju koalicije zemalja pod vođstvom Saudijske Arabije.
Prema rečima predsednika Vrhovnog političkog saveta pobunjenika Huta Mahdija el Mašata, za razvoj sukoba su zainteresovane, između ostalih, i Sjedinjene Američke Države, a cilj zapadnih zemalja jeste da šire haos u Jemenu i čitavom regionu. Inače, prethodno je Mašat lično poslao i pismo francuskom predsedniku Emanuelu Makronu sa sličnim zahtevom.
Sergej Serebrov iz Centra za arapske studije u okviru Ruske akademije nauka tvrdi da je oko 75 odsto stanovništva lojalno zvaničnoj Vladi u prestonici, ali i da se u Sani takođe nalaze i drugi organi vlasti, između ostalog Parlament i koaliciona Vlada, u čijem radu učestvuju i Huti i pripadnici partije „Opšti narodni kongres“, koja se nalazila na čelu države 33 godine.
Stoga, kako objašnjava, ovo pismo bi moglo da se protumači kao veoma ozbiljan povod da se Rusija uključi u mirovno regulisanje konflikta. Naime, u aprilu 2015. godine, kako podseća, bila je usvojena Rezolucija Saveta bezbednosti UN, koja je pozvala sve strane da što pre polože oružje i započnu mirovni proces. Međutim, u Jemenu je uprkos tome izbila najveća humanitarna kriza.
Inače, istorijski gledano, ističe Serebrov, Sovjetski Savez je do 1990. godine imao veoma važne strateške odnose sa Severnim Jemenom, dok su sa južnim delom, Demokratskom Republikom Jemen, veze bile još jače, jer je tada tamo bila na vlasti socijalistička partija.
„Rusija zato, u diplomatskom smislu, ima mehanizme kojima bi mogla značajno da deluje na mirovni proces i regulisanje jemenskog konflikta. Mislim da bi najbolje bilo da se ovaj proces sprovodi u okvirima UN, uz nastojanje da se uspostavi unutrašnji dijalog u Jemenu, kako bi se sprečila eskalacija konflikta koji će dovesti do humanitarnog kolapsa, odnosno do smrti još većeg broja stanovnika Jemena od gladi i bolesti“, naglašava Serebrov.
On ističe da u ovom trenutku 22 miliona ljudi od ukupno 29 miliona stanovnika preživljava zahvaljujući humanitarnoj pomoći – „ako padne luka Hodeida, a postoji velika verovatnoća da se to desi, onda će se situacija i Jemenu značajno pogoršati. I na ovo posebno skreće pažnju Evropski parlament koji se plaši potencijalnog novog velikog izbegličkog talasa“, upozorava.
Rusija bi, prema rečima Serebrova, kao moćna država, uz pomoć UN i Evrope mogla da ukaže pomoć i da se zauzme kako bi što pre konačno počeo politički proces i regulisanje konflikta, sa ciljem da se prekinu vojne operacije i ukine blokada Jemena koja traje već tri i po godine.
„I zaista, mislim da je ovo pravi momenat da Rusija aktivira diplomatske aktivnosti kako bi se sprečio humanitarni kolaps u Jemenu, koji može na duge staze da destabilizuje situaciju u čitavom regionu. Najpre bi, ako dođe do pogoršanja situacije u Jemenu, došlo do jačanja aktivnosti terorista na čitavom Bliskom istoku, a kao drugo, bio bi učinjen veliki udarac na ekonomiju, jer bi se u opasnoj zoni našao moreuz Bab el Mandeb, putem kojeg se obavlja 10 odsto ukupnog svetskog morskog prevoza roba“, zaključuje Serebrov.
Podsetimo, situacija u Jemenu se pogoršala zbog situacije sa strateški važnom lukom Hodeide na Crvenom moru. U junu je arapska koalicija, koju predvodi Saudijska Arabija, pokrenula operaciju „Zlatna pobeda“ za proterivanje Huta iz grada, a vojne akcije su počele uprkos upozorenjima Ujedinjenih nacija. Mahdi el Mašat je te postupke nazvao „zaverom protiv Jemena“.
