Državni vrh Srbije, uz izraze saučešća zbog velike tragedije koja je zadesila Grčku, ponudio je juče pomoć zemlji u kojoj je vatrena stihija odnela desetine života. Uobičajen potez u diplomatiji, posebno ako su u pitanju komšije. Da, Grci su u našoj percepciji komšije, iako nas 26 godina deli „Severna Makedonija“.
Grčki narod nam je pomogao nebrojeno puta, od albanske golgote, kada su nas prihvatili na svom ostrvu Krfu, zalečili rane srpskoj vojsci, nahranili je, učinili sve da se osećamo kao svoji na svome. I danas srpske kosti čuvaju, kao neku dragocenost.
Pomogli su i tokom rata u Krajini i Bosni, skupljali pomoć u novcu i hrani, primali decu iz ratnim operacijama ugroženih područja, pomagali neprekidno do poslednjeg rata kada je Marinos Ricudis, oficir grčke mornarice, odbio da učestvuje u „Milosrdnom anđelu“ — želeo je da bude van stroja zločinačke akcije NATO-a. Kao čovek i profesionalac nije mario za posledice.
Mnogi građani Srbije imali su juče potrebu da izjave saučešće Grcima, koristeći virtuelni svet, novo mesto na kojem je lako pokazati svoj stav širokom auditorijumu. Fejsbuk su preplavile grčke zastave sa crnim florom i poruka „Pray for Greece“, na engleskom, valjda da bi nas Grci sigurno razumeli.
Goran Opačić, Kninjanin sa trenutnom adresom u Beogradu, javio se u „inboks“ direktno Marinosu Ricudisu i ponudio pomoć. Dirnut tim činom, kapetan broda objavio je pisamce na svojoj stranici, zahvalio je — i pokrenuo lavinu.
Stotine Srba, građana Srbije, ponudilo je pomoć Grcima, posebno na fejsbuk stranicama Live from Greece i www.grckainfo.com. Objave sa pitanjima kako naći smeštaj na Halkidikiju bez posrednika, koja je najbolja plaža na Tasosu i gde je najjeftinije pivo, zamenile su one u kojima se nudi da se primi dvoje ili troje dece čiji su roditelji nestali u dimu i plamenu, gde dati krv ako letujete u atinskoj regiji i gde ostaviti pomoć, vodu, hranu, pelene…
Jutros su se na ovim stranicama pojavili i brojevi žiro računa na koje je moguće uplatiti pomoć, a zbog trodnevne nacionalne žalost za više od sedamdesetoro ljudi koji su otišli u najstrašniju smrt, ove stranice će do kraja nedelje, u znak podrške i saosećanja sa grčkim narodom, objavljivati isključivo sadržaje koji su vezani za pomoć.
Psiholozi kažu da su žal i suze najčešće reakcija samosažaljenja, podsvesnog viđenja sebe u teškim situacijama. Možda i otud potreba da se pomogne.
I autor ovog teksta stavio je crni flor preko svoje fotografije na Fejsbuku. Bilo mi je to važno, iako znam da Grci neće videti, oni su mi đedu vidali rane na Solunskom frontu, primili siromašnu decu iz mog kraja da se oporave od „Oluje“, a kad dočekam Vaskrs na Krfu, njihov mitropolit mi čestita na srpskom i pokloni farbana jaja, „da imam, da se radujem, jer sam daleko od kuće“.
Nadam se da će ovaj tekst prevesti grčka redakcija Sputnjika i drugi mediji u Atini, da će poruke ljubavi, solidarnosti i želje da se pomogne iz Srbije stići do njih na maternjem jeziku.
