Bošnjačko nacionalno veće (BNV) iz Novog Pazara kao da je za načelo svog delovanja uzelo provociranje srpskih vlasti, a za meru kojom meri uspešnost svog delovanja snagu odgovora druge strane.
Po tim merilima je, Sulejman Ugljanin, predsednik BNV, uspeo u svom naumu kada je pozvao u goste Bedžeta Pacolija u svojstvu ministra spoljnih poslova takozvanog nezavisnog Kosova. Odmah je izazvao reakciju srpskih državnih organa i kada Pacoli nije došao u Novi Pazar, Ugljanin je nastavio sa provokacijom i naoko uvređen izjavio da Aleksandar Vučić i Ana Brnabić nisu predsednik i premijerka njemu i građanima Sandžaka.
Odrekavši legitimitet demokratski izabranim predstavnicima srpskih vlasti, Ugljanin ide korak dalje u provokacijama koje mu nisu strane. Podsetimo, BNV je već poznato po slavljenju sandžačkog fašističkog kolaboracioniste Aćif-efendije i obeležavanju takozvane Sjeničke deklaracije iz 1917. godine, kojom su pojedini sandžački begovi tražili da se izdvoje iz okvira tadašnje Srbije i da se na snagu vrati staro tursko feudalno pravo.
Sâm Ugljanin je više puta pokušao „sandžačko pitanje“ da postavi u fokus međunarodne politike. Oktobra prošle godine je tražio da se Sandžaku prizna pravo na otcepljenje od Srbije i priključenje nekoj drugoj bivšoj jugoslovenskoj republici, a nekoliko dana kasnije zatražio je od Srbije i EU da pristupe reviziji akcionog plana za poglavlja 23 i 24 i manjinskog akcionog plana, tako što bi u njih uključile i ilegalni referendum koji je u Sandžaku upravo on organizovao 1991. godine.
Ugljanin je tada tražio raspoređivanje evropskih bezbednosnih snaga i pravosuđa u Sandžaku, povlačenje srpske policije, vojske, tajnih službi i pravosuđa.
Poslednja Ugljaninova provokacija kojom odriče legitimitet srpskom predsedniku i premijeru na teritoriji Sandžaka kruna je onoga što je bivši ministar bez portfelja u srpskoj Vladi između 2008. i 2014. godine uradio kao predsednik BNV.
Međutim, odgovor je stigao baš od predsednika Vučića. Za Ugljanina, prema Vučićevim rečima, nema fotelje. Srpski predsednik je svojom izjavom pokušao da dâ objašnjenje za Ugljaninovo ponašanje otkad je postao predsednik BNV. Ugljanin je, reklo bi se tumačeći Vučićevu izjavu, nezadovoljan svojim statusom unutar srpskog političkog establišmenta i svoje ponašanje bi promenio ukoliko bi bio zadovoljen nekom sinekurom unutar srpske Vlade, kao što je bio slučaj dok je bio ministar.
Međutim, još uvek ostaje u vazduhu da visi pitanje ko je Ugljaninov predsednik, ako to nije Aleksandar Vučić? I šta u stvari Ugljanin želi?
Prema rečima političkog analitičara Dejana Vuka Stankovića, Vučić jeste Ugljaninov predsednik. Predsednik BNV se samo pretvara da nije, dok bezuspešno pokušava da nađe nekog drugog.
Ugljanin pokušava političkom provokacijom da skrene pažnju na sebe i ponudi svoje usluge nekome ko bi želeo da potpali novo žarište u Srbiji, dodaje Stanković.
„U ovom trenutku, on je politički marginalan i u samom Sandžaku, a kamoli na nivou Republike i šire, regionalno. Dakle, provokativnim izjavama želi da se pre svega pridruži albanskom faktoru koji radi na destabilizaciji Srbije, a onda i da eventualno ponudi svoje dobre usluge nekom trećem kome bi destabilizacija Srbije u ovom trenutku najviše odgovarala. Postoji zajednički imenitelj u onome što radi Ugljanin i u onome što rade Albanci generalno, a pre svega Albanci na Kosovu“, objašnjava Stanković.
Međutim, kako Stanković kaže, Ugljanin ne može da uspe u svom naumu potpaljivanja situacije u Srbiji.
„Mislim da uživa oskudnu podršku, a drugo, u Sandžaku političko telo Bošnjaka nije tako homogenizovano kao što je to slučaj sa Albancima. Pored Ugljanina, u srpskom političkom životu potpuno legitimno učestvuju još dve ličnosti koje imaju značajan autoritet u Sandžaku. Ugljanin je tu treća karika koja je ostala mimo vlasti, pa shodno tome i vrši provokaciju“, smatra Stanković.
Ostavši bez parčeta vlasti i bez publiciteta, nelojalan državi, što je pokazao i svojom aktivnošću devedesetih godina, prema Stankovićevom mišljenju, Ugljanin politički trguje prizivajući radikalizaciju stanja u Srbiji.
„Ali čini mi se da tako nepouzdan kakav jeste, nije neka naročita karta na koju igraju čak i oni koji bi u destabilizaciji Srbije tražili svoju političku i geopolitičku korist. Prosto, Ugljanin je nepouzdan za bilo koga, pa i za one kojima bi u ovom trenutku možda i odgovarao“, zaključuje Stanković.
