Domaćini su najavili da će na forumu biti reči o širokom spektru pitanja, uključujući ekonomsku saradnju, saradnju u oblasti bezbednosti, borbu protiv terorizma i siromaštva.
Generalni direktor Finansijsko-bankovskog saveta Zajednice nezavisnih država Pavel Nefidov kaže da je okupljanje zemalja BRIKS-a i njihova bliska koordinacija u ovom geopolitičkom trenutku od ogromne važnosti.
„Znamo da se menja uloga vodećih ekonomija sveta, pre svega EU i SAD, koje su do sad bile lokomotive svetske ekonomije. Međutim, među njima je došlo do ozbiljnih nesuglasica i u tom smislu je kolektivna zaštita interesa, uslovno rečeno, ’država trećeg sveta‘, u vreme kada počinje ozbiljan trgovinski konflikt, veoma važna. Zapravo, možda ovaj termin koji sam upotrebio i nije najsrećniji, jer sugeriše da se radi o zemljama koje nisu dovoljno razvijene. Možda je bolje reći da su to ’zemlje nove ekonomije‘ ili, kako se to na Zapadu kaže, ’buduća tržišta‘“, kaže Nefidov.
On dodaje da će, vremenom, konsolidovan stav država koje predstavljaju gotovo polovinu ukupnog stanovništva planete Zemlje biti sve zanimljiviji i sve aktuelniji.
„Države koje čine BRIKS imaju zajedničke imenitelje i interese i mogu zajednički da istupaju u borbi za sopstvene stavove. U svakom slučaju, moje mišljenje je da svaki susret lidera tih zemalja može sam po sebi da utiče na opštu klimu u savremenoj svetskoj ekonomiji“, kaže naš sagovornik.
Ekspert Ruskog instituta za strateška istraživanja Dmitrij Burih naglašava da je činjenica da je Rusija članica BRIKS-a u današnjem političkom trenutku veoma bitna za njenu poziciju na međunarodnoj sceni.
„Učešće Rusije u okvirima BRIKS-a je važan faktor spoljne politike, ali i spoljne trgovine. Bitniji je svakako politički aspekt, jer su u pitanju države čije stanovništvo predstavlja značajan deo ukupnog globalnog naseljenja i samim tim i te zemlje dobijaju na važnosti. Novi poredak u svetu počinje da dobija konkretne obrise, a BRIKS je za Rusiju neka vrsta orijentira. Svedoci smo različitih tendencija — na primer, sve izraženijeg protekcionizma SAD i dela američkih saveznika, dok Rusija, Kina, Indija, Brazil i Južnoafrička Republika predstavljaju drugi pol i pokušavaju da se konfrontiraju s dosadašnjim globalnim ekonomskim trendovima“, kaže Burih za Sputnjik.
Ruski ekspert naglašava da su BRIKS i protekcionizam u današnje vreme dva različita, gotovo suprotstavljena pojma.
„Može se reći da je BRIKS zapravo protivteža politici protekcionizma koju ’propoveda‘ sadašnja američka administracija. U celini gledano, za novi svetski poredak zemlje BRIKS-a mogu biti primer kako države s potpuno različitim ideologijama, veroispovestima i tradicijama mogu veoma uspešno da sarađuju ne samo na političkom, već i na ekonomskom planu. U tom smislu je veoma upečatljiv primer otvaranja razvojne banke BRIKS-a, koja već radi na jednom broju projekata infrastrukturne prirode“, zaključuje Dmitrij Burih.
Inače, rusku delegaciju na samitu BRIKS-a u Johanesburgu predvodiće ministar za ekonomski razvoj Maksim Oreškin. Očekuje se da će na kraju skupa biti usvojena zvanična deklaracija u kojoj će se, između ostalog, naći i sumirani rezultati pune decenije rada na razvoju te međunarodne organizacije.
